Нова искра

— 378 —

тедре држао је своја јавна предавања и кнез С. Водконски 1893. г. 4. Кембрички Хавардов университег. Катедра је отворена г. 1896. ПроФесор је најстарији амерички слависта д-р .1ео Винер, сарадник Јагићева Архива, у исти мах и нисад занимљиве монограФије (на енгдеском језику) Дмеричке заслуге у ослобођењу Бугара" (ово је дело израђено према нодадима што су у архиви Америчког Библијског Друштва). 5. Њу-Јоршки Колумбијски университет. Катедру су подигли оснивачи тога университета, милионари Вандербилд и Гулд. ПроФесор је д-р Гозентал (од 1897. г.). 6. Калифорнијски ВегМу-университет (у С. Француску). Катедру је основала удовица милионара Гертса. За зимњи семестар ове године доведен је на ову катедру већ поменути проФ. Нојес из Бостона. Чим је ушао у дужност, основао је д-р Нојес руско-словенски одсек университетске библиотеке. 7. Рокфелеров университет у Чикагу и Чикагики фонд Чарлса Крена за ироучавапе Словена. — Независно од ГокФелера, други по реду Чикашки милионар, Чарлс Крен, знајући неносредно Гусију коју је у наксрт пропутовао, чудио сс што између 200 катедара Чикашког университета не беше ни једне која би се могла посветити искључиво изучавању руског језика и књижевности. За то оснује он руску катедру коју је нарочитим новчаним фондом обезбедио за вечита времена. Медеиат Крен, у пратњи иријатеља свога д-ра Харпура, ректора Чикашког университета, дошао је био тога ради и у Гусију да ангажује за ту катедру што бољег проФесора, У Кренову институту последње академске године читао је предавања о Словенима пређ. проФесор у Московском университету, познати јевропски правник д-р М. Коваљевски. 8. Тексаски университет. Л.ектор је руског језика ироФесор математике, председник академије наука, г. Халстет, један од америчких малобројних зналаца руског језика. Он је познат са својих превода скоро свих математичких дела генијалног руског геометричара Добачевског, као и са превода Толстојеве приповетке „Газда и слуга" и неколиких других болетристичких радова руских иисаца. У нролеће ове године ио свима већим северо-америчким градовима читао је своја предавања о Словенима проФ. Прашког университета Т. Г. Масаржик. После тих предавања приметно је ојачало тражење руских књига. По „ Сл. В .« — С.

Петар Павле Рубенс. Овај велики, једап од највећих светских сликара рођен је 28. јуна (п. н.) 1577. год. у Келну (по некима у Сигену), где му се отац, Антверпенски нлемић, бетпе доселио због немира у Брабанту. По смрти, одсели се, 1587. г., удовица му си седморо децепоново у Антверпен. Ту је Петар Фунгирао неко време као паж неке гроФице; али се убрзо посвети сликарској уметности, а учитељи му беху Тћ. Тегћае§% таи Оог! н нарочито ОГ1о тап Уееи. Године 1601. отиде у Рим а брзо за тим и у Венецију да проучи дела Тицијанова и Паолова. Те године узеде га Херцог Вииченцо Гоизага од Мантове, као племићског сина, себи у службу. Тако је Рубенс са херцогом често путовао, а једном одоше и у Мадрид, где је Рубенс пор-

третовао краља Филипа III. По повратку [с овог путовања, допусти му Херцог, те отиде у Рим, где је за храм Св. Марије радио Мадоиу с Исусом и неколико светачких ликова. По том је израдио у Џеиови две слике за језуитски храм: Обрезивање и Св. Игњата. — Глас о тешкој материној болесги одведе га 1608. г. у Антверпен. Смрт њозина, обећања Брабантског ерцхерцога, који га узеде за дворског сликара, и његова љубав према Јелисавети Брантовој, којом се и ожени, везаше га чврсго за Антверпен. — Први радови, што их беше израдио по свом повратку из Италије, беху четири светитеља за доминиканску цркву у Антвериену, на којима се још опажаше утицај Италијанске школе. — ГБегов тадлшњи манир и рад најбоље су оличепи у чувеној му слици која представља њега и његову жену како седе у зеленилу (ова је слика сад у Минхенској Пинакотеци). Топлина и искреност ове слике још не показује његов слободни, сјајни и Фантастични манир који му је доцније стална особина. Ова двојакост његова маиира сачувана је и сиојена одлично у слици му „Скидање с крста" која је данас у Антверпенској катедрали. — Годиие 1620. позва га Марија де Медичи у Париз да јој новоподигнути дворац Лшсанбур украси сликама које ће представљати најзнатније моменте из њезина живота. Рубенс је, но тој поруџбини, израдио у Паризу само скице а слике је радио највише у Антверпену. — Год. 1628. послала га је иигоанткиња у Шпанију, да краљу однесе нредсгавку о нередима у Холандији. Рубенс задобије краљеву наклоност, а за време свог бављења изради неколике слике које му доиесоше титулу секретара Тајног Савета. Годину дана по том ношаље га његова влада у Еглеску да новеде преговоре о миру. И у Енглеској израдио је неколико слика. И доцније је Рубенс употребљаван за државне послове. ■— По смрти своје жене, венча се год. 1680. са лепом Јеленом Форман која му је често служила као модел. Од овог времена радио је Рубенс готово само скице које су у слике изводили његови даровити ученици. Овако је радио због силних поруџбина које сам не би никада довршио. Ако је што и радио на сликама, то су обичио бивале главе. — Живео је час у граду час на свом имању у Стеену. Од 1635. радио је највише слике предела. После дуге болости гихта, умро је 30. маја (п. н.) 1640. год. у Антверпену. Сахрањон је у Антверпенском Храму Св. Јакова, а више места, где му је нрах, стоји један од најлепших њогових радова, Богородица с Исусом. Слико које по смрти му остадоше у атељеу, беху изложене иродаји и уступљене купцима за суму од 2.000.000 Франака. Као што је Рембраит био сликар таме и сенчења, тако је Рубенс био јединствен сликар пуно светлости. Све се у његовим радовима купа у чистом елементу пуне светлости; најразличнијс боје, пуне раскошиог сјаја, поређане су јединствено једне пород других, и тако здружене хармонично, славе победнички триум®. — Рубенсова уметност обухвата широки круг свега сликовног. Сликао је предмете пз Св. Иисма и разних дегенди, сликао јо историју, алегорију, портрето, бојеве, ловове, домаћи живот, пределе. Према богаству и многобро.јности његова избора за сликање, с њим се може поредити само Ра®аел Санцио. Иајвећи и најлепши део Рубенсових слика данас се чува: у Миихенским Пинакотекама, Мадрндском Музеју, Бечкој Галорији, Мадридском двору, Дрездаиском Цвингеру, Фдорентинској Падати Пити, Лондонској Гадерији Роберта Пила и Виндзорском замку. - С.