Нова искра

— 359 —

друштво никад не стоји и вечиа игра коју изводи еасгоји се у томе: да из једнога стања иде у друго. „Уздржавам се да се не бих смејао плановима и надама које кују људи мога доба. Од свег срца најбоље им желим, али им не завидим, ни њима, ни њиховим потомцима, ни онима који имају дуго да живе. Некада сам завидио лудама и будалама и онима, који у себи гледају величине, и радо бих се, са ма којим од њих мењао. Данас пак не завидим ни лудама ни паметнима, ни великима, ни малим, ни слабима ни јакима, данас само мртвима завидим и једино бих се с њима радо мењао."

Стање које највише преди, које је вредило и којо ће вредити то је ништавносг (1е п6ап1). Чујте само овај дијалог једног трговца алманаха и једног иролазника «Алманаханових алманаха ! Иових календара! Календара за нову годину? — Јесте, господине. Мислите ли да ће нова година бити срећна? — О, ја мислим, светли Господине, биће, сигурно ће бити. — Као и прошла година? — И више, и више. Као она друга? — Више. — Као она испред ње. Зар вам не би било све једно да нова година буде као и ма која од прошлих година? — Не би ми било

Пгед Топчидегом (I)

То су последње речи Тристапове о животу и историји о ХТХ веку и о наиретку. Непрестано онај тужни ре®рен: ГгпјгпИа гапИа (1е1 1иШ. И тако исцрпосмо све три Форме илузија л^удских. Несгало је наде и у овај свет, и у будући свет, и у незнаии свет с друге сгране гроба. И зато не треба се више чудити оним тужним аФоризмима, који су закључци искуства живота, и који се у делима Л.еопардијевим јављају тако често, тако рећи у свакој строФИ, на свакој страни. Живот је зло, па и да нема патњи живот би био зло. Нема тога несрећнога сгања, које живот још несрећнијим не прави. Судбина је јача од свега, она савлађује све, па чак и чврстоћу у очајању. А кад ће се свршити Гп^еИсИа? Кад се сврлш све. Најгори моменти, моменти су задовољства.

све једно, господине. — Колико је прошло нових година од како продајете алманахе? — Биће тако, једно двајестак година, господине. — На коју од тих година хтели бисте да нова година личи? — На коју? Право да вам кажем не знам. — Зар вам ни једна од прошлих година није била некако нарочито срећна? — То вам не могу рећи. — Живот је међутим лепа ствар, је л те? — То се зна. Па да ли би ви пристали да поново проживите последњих двадесет година или, чак, и све време од рођења? Е, мој господине, камо лепе среће да се то може! Али да лшвите исто тако као што сте и досад: са истим радостима, са истим мукама и ни тренутка другче? — Е, видите тако не бих хтео. — А какав би ви хтели да вам је живот? Овакав као што је мој, или као што је живот каквога кнеза? — Ми-