Нова искра

— 360 —

Слите ли ви да и ја, и тај некакав кнез не бисмо исто тако одговорили као и ви, и да би у опште ма ко хтео да поново живи животом који је већ проживео? —■ Мислим да не би. — Дакле не бисте ни ви на те услове пристали? — Да вид'те, не бих, зацело не бих. — Е па какав би ви то онда живот хтели ? — Онакав какав би ми Бог одредио, без икаквих других услова. — Дакле живот на срећу, у којем се не би ништа могло у напред знати ? Јест, такав ! — Ето, то бих хтео кад би се нешто могао поново радити, а то би хтео и сав свет. То значи да до данас још није било човека с којим судбина није рђаво поступила. Сваки од нас мишљења је, да је у животу имао више зла но добра, и нико не ј6и хтео да се поново роди под условом да поново проживи и сва зла и сва добра што му је живот дао. Живот који ми сма.трамо као леи, то није овај живот који знамо, но онај који не знамо, то није ирошлост него будуКност. У трећој години судбина ће боље поступати и са мном, и с вама и са целим светом, и то ће бити почетак срећнога живота. Је л' тако? — Па надати је се. — Покажите ми који од најлепших својих алманаха. — Ево овај, господине, кошта само динар и педесет. — Ево динар и педесет. — Хвала господине. Збогом. Алманаха! Нових алманаха ! Нових Календара!» Еаква горчина у тој сцеии коју хумор пролазника, иека врста разочаранога Сократа, тако вешто изводи! Местимиде иронија је та ужасна. Патуљак нрича Гному да су људи мртви. „Залуд их чекате, сви су они мртви, као у каквој трагедији где сва дица помру. — А како је нестало тих обешењака? — Једних је нестало у рату, једних кад су иливали; једне су опет други јели; једни су се рукама давили; једни су трунули у ленштилуку; једни су опет просипали мозак свој у књиге или на сто других начина, једном речи нестало их је што су хтели да иду против природе, и што су један другоме неправде наносили." Човеку је највећи ненријатељ човек. То је на своју жалост и Прометеј увидео кад се кладио са Момусом који би увек вртио главом кад год би се Творац рода људскога хвалио својим проналаском. Једном тако опкладе се и оба се крену пут земље. Спусте се у Америку и тек што су ступили на земљу, наиђу на једног дивљака како једе свог рођеног сина. У Индији опет наиђу на једну гломачу на којој су поред мртвог мужа, једне древне пијаиице, снаљивали и младу му удовицу. „Прави су дивљаци" рекао је Прометеј и крену се за Лондон. Кад су стигли, пред вратима једнога хотела наиђу на гомилу људи. Кад су запитали: шта се десило, рекоше им, да је једаи богати Енглез, пошто је једно своје куче препоручио пажњи једног свог пријатеља — убио своја два детета, па се потом и сам убио. Није ли зар то она иста мрачна слика коју је и Шопенхауер представљао? „Живот је непрестани лов, у којем се и они што пуцају, и они на које се пуца отимају око плена. Живот је рат свију против свију. Живот је као нека ириродна историја бола, која се на ово своди : хтети а и сам не знати зашто; борити се, непрестано борити се и умрети, и тако без ирестанка кроз вечна времена."

Према томе, зар нисмо имали право кад сшо рекли да је песимизам нопре некаква болест мозга, но што је доктрина? И како ми мислимо, песимизам не подлежи критици колико клиници. Песимизам Леопардијев само се у двема тачкама разликује од песимизма Шопеихауеровог, и ја се не устручавам рећи, да је од њих двојице песник био већи философ , јер се ипак кретао у границама разума. Те две тачке то су: принцип зла и лек противу зла. 0 метаФизичком принцину Леопарди нити шта зна, нити хоће да зна. Вло се осећа и према томе се и цени; то је скуп стварних сензација, ствар експеримента, а не резоновања. Сви они, који су мислили, да се потребност зла може извести из неких принципа, н. пр. Воље као што то мисли Шопенхауер, или Несвесног (1псоп8меп1;) као што то мисле Хартман, дошли су на неке сасвим произвољне и неразумљиве теорије. Леопарди се задовољава тиме, што посматрањем долази до неког универзалног закона патње и не нравп никакве даље закључке. Он осећа оно што осећа, и не покушава да утврди да баш тако мора бити. Шта више не знајући за принцип зла, он и не мисли да измишљава лекове противу тога зла, као што то раде немачки песимисти, који се труде да сузбијају зло живота, износећи на видело ону Највишу Вољу која ствара живот, и уверавајући је, да јој се треба одрећи саме себе и борити се против живота. Једини лек који стојичка душа Леоиардијева сгавља на супрот вечног и општега бола, то је помиреносг са судбином, то је ћутање, то је презирање. Истина, то је жалостан лек, али га бар можемо увек имати: ,Доз1;га уИа а сће уа1? 8о1о а зрге^аЉ." „Што ће нам живот? За то само да га презиремо." Из свега досадањег види се, да нисмо ни мало претеривали, кад смо рекли: да је Леопарди иретеча немачког песимизма. Он је наговестио ону чудновату кризу, која се у нотаји развијала у иеким духовима. Кад се помисли да је Шопенхауер све до 1839. био непознат у Немачкој и да се о мислима његовим води рачуна тек од последњих двајестак година, човек се мора изненадити кад погледа колико је сличности и у симпатијама, и у темпераменту и у духу између талијанскога песника од 1818. године и ФилосоФије која је занела сву Немачку. Инстинктивно, и без икаквог дубљег проучавања, све је он предосетио у тој философији очаја. И ако је био без икакве научне сиреме у томе погледу, мало је аргумената који су се отели његовој боној проиицавости. И зато је он и пророк и песник те ФилосоФије, он је њен Уа1ез у оном античком и мистеријозном значају те речи, и он је то био с таквом искреношћу какве нема сличне ни код најславнијих нредставника песимизма. На послетку, а то није мала ствар, он је и живео, и натио и умро нспрестано доследан својој тужној доктрини. А тако нису радили сви они философи који су у теорији проповедали очај, јер је међ њима било и такових, који су некако умели да се помире и са земаљским и са иебеским светом, и да воде рачуна и о својој слави, али и о својим реитама. ■ -» »кф ♦-—•—