Нова искра

— 361 —

]У1оЈа жеља

на сјајна месечина Што на ведрој ноћи сије; Она ружа мирисава Што мирисе рајске лије; Слатки гласи шумских птица, Што кроз вале зрака лете, И уздаси, што их љубав У грудима мојим плете;

И дрхтави пламен свеће Што у твојој соби гори, И јасгучић, на који ти Бујну главу сан обори, Ја бих хтео све да скупа Теби пева песме моје, Не бил из сна пробудиле /Карку љубав душе твоје .

Авдо Карабеговић

Њ'ед Топчидером (II)

Ј1епа боја, лепа слика И осмејак нежна цвета, И мекана трава она По којој ги нога шета; Лаки жубор река плавих, И ветрића благи гласи, И све оно што свет ови У Природи бајној краси; Све што теби срећу пружа, Све што теби радосг нуди, Све што тугом и чемером Пуни гвоје вреле груди,

Деда |\Лартинов грех — ПРИПОВЕТКА И- Н- потлпен^А —

едице драги ! Вашто облаци све поред месеца лете, лете, а месец стоји све на једном месгу ? Зашто је то, дедице? питао је осмогодишњи Васка деда Мартина, снажно се припијајући уз његово старачко тело и увијајуКи се широком полом његова кожуха. Васка је био у великим кондурама, што их је пређе носио његов отац Карпо, и у Фланелској .јакни сво.је матере Марине, те му