Нова искра

- 28 —

И в а н. И ја сам ночео: бацио сам први а за тим други и трећи наиолеоп. Изгубио сам. Бацио сам и четврти, изгубио сам и тај, а то је био путни трошак који ми је за данас дат. Мене иодузе нека ватра, а господин се на то стаде још и задовољно смејати и... мене иодиђе тад неки плам, неки бес, нека пакост и страст, те осгавим ка®ану, дојурим као луд кући... 0 л г а . (Осећајући се ваљда као сукривац, што бар није била будна, престрављено)... А ја? И в а н. Ти си спавала. 0 л г а . (У страху.) Па ?... И в а н. Узео сам сав повац који сам требао даиас да носим. У први мах био ми је циљ да повратим изгубљени путни трошак, али сам ја све дубље и дубље упадао; јер, што сам даље играо, све сам веће суме сгавл>ао да бих повратио изгубљене. Сума је ишла за сумом, вадио сам их из џепа једну за другом. Играо сам на твоју срећу, Олга, молио сам се у дугаи Богу у твоје и моје име да повратим, да повратим само суму која није моја, али — губитак је сустизао губитак. Иајзад, пребледех као самртник кад завукох руку у џеп и видех да је сума коју изиосим — последње сума. Веровао сам инак да ће ми та последња сума помоћи, али... (Он на једанпут ућути и опет се као раније загледа, тупо у под преда се.) 0 л г а . (После извесне паузе) Иване... па шта сад? И в а н. (Ђути, махне само рукама као кад би казао: „Што питапг, знаш и сама шта!") 0 л г а . Зар другог излаза нема? И в а н. Никаквог ! 0 л г а . Вар не можеш отићи Министру или писати му да си слаб, и да га молиш да вечерас или сутра путујега? И в а н. Мисија је хитна, био би послан други да иоси^новац који би тад од мене тражили. 0 л г а . Зар не можемо ту суму наћи ? И в а п. Сад је већ осам и но, а воз полази у десет. Али кад би полазио и у дванаест, и вечерас па и сутра, ко ће ми толику суму дати? Немогуће. 0 л г а . (Ужаснута.) Иване ! И в а н. (Ђути као скамењеи и гледа преда со.) 0 л г а. Забога, Иване, шта ћемо ? Нв а н. (Ћути.) 0 л г а . Ти још једнако мислиш само то што си мислио; Иване, ти још једнако на то мислиш ? Иван . (Отрже се, решено, одлучио.) Па штабихдруго? 0 л г а . (Цикие и обисне му о врат.) Ја не дам, Иване, разумеј: ја те не дам; радије ћу ја умрети, радије ћу учинити све, све, све, али тебе не дам... не, не, не, пе дам те. Иван. (Немогући да поднесе бол, хоће да се отргне и да пође.) 0 л г а . Еуда ћеш ? И в а и. Да иокушам гдегод. Олга . Шта? И в а н. Не знам шта... да покушам. 0 л г а . (Загрли га још чвршће.) Не, не, не смем те пустити; не смем те пустити нигде од себе, нигде из мога загрљаја. Не верујем ти; ти хоћеш да ме превариш; теби треба само један тренутак да си сам, Иване, при-

знај ми, ти би хтео Да Ме превариШ, Да Дочепаш та тренутак. И в а н. (Бори се.) Олга, пусти ме ! 0 л г а . Не, 110 Боже мој! (Случајно, како га је обгрлила, осети иод руком да он има револвер у џепу и цикне.) Ето, ето, шта је то; шта је то у твом џепу? Дај ми овамо!... (Хоће да му узме, он се брани.) Дај ми то несрећно оружје, Иване, тако ти Бога дај ми!... И в а н. (Бранећи се.) Али, Олга!... 0 л г а . (Падне на колена, обгрли његова и моли га кроз сузе.) Ја те молим, молим те као Бога, дај ми то оружје, нећу да је у твоме џеиу; ја ћу га оставити еио тамо, у твој сто, само нека није у твоме џопу. И ја, несрећница, ја те грлим и незнајући да грлим уједно и оно несрећно оружје које си спремио да ми њиме срећу одузмеш. Иване, дај ми га тако ти Бога! И в а н. (У борби, муци, иребацујући сам себи што је до овог довео, механички вади из унутарњег џепа револвер и даје јој га.) 0 л г а . (Кад спази оружје цикне, шчепа га грчевито да не би он у том моменту учинио што, и однесе га те остави у Фијоку од стола коју закључава а узима себи кључ.) И в а н. (Са резигнацијом.) Па добро, Олга, шта ћеш ми помоћи тиме? 0 л г а . Ја не знам, ја не знам, ја те само ие дам. ЧуЈ ме, Иване, ја те не дам. И в а н. (Мирније.) А зар је мени драго опростити се света, свота у коме си ти. Зар је мени драго растати со с тобом која си ме научила чистој љубави, навикла на срећу и омилила живот. (Узме је око паса, одведе је до столице и посади је тамо а он остане пред њом.) Буди дакле мирна, Олга, и разговоримо мирно и прибрано о овој невољи. 0 л г а . Ја не знам, не знам ништа, Иване; ја једно знам, ја те не дам, не дам те смрти. И в а н. То значи, ти ме дајеш суду, срамоти, бешчашћу, ти желиш да ме начиниш последњим човеком, како би ме за тим лакше престала волети. 0 л г а . Ја те не дам ни суду. И в а и. Па ипак, једноме ме мораш дати: смрти или суду. 0 л г а . 0, Боже ! И в а н. И погледај (показујо јој сат) сад ће скоро девет. Ја пре десет треба... 0 л г а . (Престрављено цикне.) Иване ! И в а н. Дотле имам да пресудим, дотле да изберем шта ћу. Размисли сама. Часно би било да одмах сад јавим министру шта сам учинио, како би за времена послао још данашњим возом другог човека и други новац; јер, ако сам новац упропастио, не морам чинити двогубу кривицу, упронашћујући и новерену ми мисију ко.ја ће нропасти ако се данас не однесе новац. Међу тим ја министру могу само мртав то јавити... 0 л г а . (У највећем очајању, сва малаксала, оборила главу на руке и јеца.) И в а н. (Посматра је, за тим опхрван седне и сам на столицу на иротивној сграни, зарони главу у руко, и дубоко се замисли.)