Нова искра

— 24 —

IV. Ана. Пребдшви. А н а . (Улази и застаје на вратима.) Господипе. Иван . (Тешко диже главу.) Шта је, Ана? А н а . Једно писмо. И в а н. Ва мене ? А н а . (Прилази и предаје му писмо.) Да, за вас. И в а н. Добро. А н а . (Одлази.) V. Ивдн. Олгд. И в а н. (Отвори писмо, погледа иајпре потпис и врло га немило дирне; згужва писмо и хоће да га баци, али се опет реши и развија те га чита. По што га је прочитао, диже се и даје га Олги.) 0 л га . (Целој ирвој сцени иије обраћала пажње; она није дизала главе ни кад је Ана ушла ии кад је изашла, тек кад Иван спусти руку на њено раме, она се као иза сна трже и кад јој да писмо прими га механички и развија. Пошто сагледа нотпис тргне се.) Зорка? И в а н. Да... то је та жена. 0 л г а . (Нервозно.) Која жена?... Шта хоће она? И в а н. Ето... видиш... 0 л г а . (Усгала је, узбуђена, развија и чита писмо.) „Драги мој Иване!" (Прекине читање, гуши се и најзад једва победи себе те наставља.) „Јутрос је рано мој љубавник, како господина Здравковића свет назива, дошао да ме обрадује једним својим успехом. Он ми се похвалио да је ноћас добио од тебе на картама иет хиљада дипара у злату и поносно ми је показивао ту суму коју је везао у џепној марами. Ја сам се обисла око врата, иреклињала сам га у своју љубав према њему, па сам по потреби пролила и неколико суза и све му лице обасула пољупцима, док нисам успела да му ту суму отмем. Морам рећи да сам је отела, јор је то трајало читав сат док сам га умолила и док сам му измолила толики новац. Најзад, та је сума код мене, али, драги мој Иване, ја знам врло добро да си ти сиромах; да ти ниси никад могао имати толики свој новац, већ си га узајмио и сад. Погато си га изгубио, мора да си врло несрећан. Мили мој, ево ме јога једном да ти кажем колико те волим; дођи, дођи одмах к мени где те чека твој новац и мој топли загрљај...." (Цикне испусти писмо, падне на столицу и ужасно грца а за тим скочи Ивану и загрли га чврсто.) Сви, сви хоће да ми те отму, сви, сви... и смрт, и суд и... она, она! Ти би само мртав био мој једино би мртав био мој. А жив?... 0, Боже, шта је ово; где сам ја; куда ћу ја? Какви су то, облаци нада мном ? Ко ће ме извести из овога понора на стазу, на праву стазу, ону која води моме миру где сам се до сад срећом згревала као иа крилу материном ? (Размишља.) Само мртав, само мртав си мој, али... да ли те ја волим и тад ако те пустим да умреш.... (Кратка пауза. Она је у себи наставила ред мисли.).... а да ли те волим ако те пустим да живиш?... Не, не, ја те волим и мртвог, и мртвог, али да си мој, само мој!... 0, Боже, како етрадам, каква дивљачка мисао! Ја љубављу зовем^себичност; није ли и права мајка поклонила немајци дете, кад га је суд хтео да подели; нека живи, ма и не било њено. То је била материнска љубав, то је била чиста, узвигаена љубав, љубав велике дугае. (Бори се ужасно.) Зашто ја немам снаге за тако велику и узвигаену љубав?...

И в а н. (Потресла га је ова њена борба.) Олга, пе мучи себе. Ја сам свему крив, презри ме и тада ће ти лакгае бити... 0 л г а . Стани, ћути, немој ми говорити, нека не чујем твога гласа; ако га слугаам попустићу, пожелећу да слушам тај глас а тада... ако то пожелим... ти ћега живети, али нећега бити мој. А ти морага бити мој, само мој... (Падне на столицу и бори се.) VI. Анд. П ремшби. А н а . (Долази на средња врата.) Госнодине, већ је девет сати; синоћ сте ми казали да доведем једна кола у девот сати за станицу. И в а и. А да... овај... А н а . Хоћу ли довести кола? И в а н. Да, али... мало доцније... није потребно сад. Зваћу вас ја кад ми буду требала. А н а . (Одлази.) VII. Ивлн. Олгд. 0 л г а . (Диже главу, погато Ана изађе. Она је решена, то јој се чита са лица. Говори мирно, тихо.) Она ти јавља да је време? И в а н. Да, Олга, време је. 0 л г а . Па добро, Иване, иди ! И в а н. (Изнеиађен.) Да идем? 0 л г а . Да... иди к њој ?! И в а н. (Тргне се.) К њој ?! 0 л г а . Да, иди, узми новац и отпутуј одиах. И в а н. Олга?! Олга . (Једнако мирно.) Иди, немој да одоцниш. И в а н. Ти ме не волига, Олга? 0 л г а . Иди ! И в а н. Не, по ту цену никада не; но цену твоје љубави да откупим себи живот, да откупим част... никада... 0 л г а . (Боно.) 0, како не умега да појмига, колико те волим бага у овоме часу! И в а н. (Узнемирено.) Па онда пгго ме гурага од себе; зар ти није пречи мој гроб који би теби сав припадао. 0 л г а . Не, ја хоћу да ти живига ! И в а н. Такав ?... 0 л г а . (Глади му чело.) За то гато те волим; за то гато не може друкче бити, зато... иди, иди, молим те, гато пре. И в а н. (Сломљен, сможден.) Не, нећу поћи пре но пгго ми искрено не кажега, је ли то твоја воља; желига ли тебе рада да живим, или је то великодуганост. 0 л г а . Иване, то је моја воља; нека моја љубав буде јача од невоље, нека буде јача од суда и од смрти. И в а н. Олга, размисли... хоћега ли за тим бити јача од себе саме... да бих избегао суд, да бих избегао смрт, ти си изабрала... туђи загрљај!... Олга . (Зануши му руком уста.) Ђути... иди, иди кад те молим, иди кад те преклињем! Иваи . (Иољуби је у чело.) Добро, идем!... (узима гаегаир и одлази полако.)