Нова искра

— 48 —

Он заповеди да со наоружају ссјмени, да што пре отиду у Тоилицу, иод Јастребац, да му доведу муда-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај. Силистар изврши пашину заповест. И већ до подие опколише сејмени кулу мула-Халимову. — Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена. — Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с ирозора куле главом мула, и насмеја се грохотом. а његове се слуге уплашено згледаше. Поглавар арнаутскога племена Војњака! Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, ие младића иросвећена ума, него дивљака; па она његова гласина, нарочито кад је љут ...! Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар. Никад се не смеје, само кад је врло љут. Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекие, па Арнаути' чују, било у по дана или у ио ноћи, одмах се снремају за „кавгу", пуне пушке, оштре јатагане. Никад никога није дирао; али ко њега дирне, тешко томе. Често пута дотле га се не окани, докле га не сатре. А кад му год дође селам (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад. У лов је полазио само на вуке. — Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане. Његов фис , то му је његова породица; пази га као отац. Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао. За Вајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, ариаутској иа и турској. И многима пошље но врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо. Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јуиак. А и он је жене волео. Седам пута се женио. У двадесет седмо.ј имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Нотоку, Исмаилову мајку овде). Једиу отера; шест му умрсше (најмлађа, ко.јом се бејаше нре три године оженио. умрс преклани; и веле, да је хтела постати мајком. Кад стаде сатирати сакагија нишкога наше хергелу, Нишлије се Турци међу собом нгаљаху: — Нашем се паши нс држе коњи, као Војњачком мули жеие. Од седам жена, само петоро деце имао. Сад једно. Ни једна не беше из његова <мса. — Грехота говораше. Жени ли се отац ћерком. А сад мула, кад чу иа.шино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати. Обуче се у карпус-чоха чакшире и намадан, у чснкенли-гуњ срмом везен; ирви пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадирскога наше, Арнаутина;

поирх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус ®ес. •Затурио ®ес и ћулав те му се види обријапо теме. Стрча с куле. Назва Бога Ариаутима. Они му Бога ирихватише и продераше се дивље: — Алла! Аллааа! Одјекнуше брда и Јастребац: — Алла! Аллааа! Приведоше му вранца, ата паотушаста, крупна, наметна ока, танких иогу а дугачке гриве и репа, с кићсном онрсмом, с абаијом везеном жеженим златом. Кад опази ат мулу, зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац. Мула га иежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ. Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњу, неки у белом ћечету, неки у ®есу и пешкиру, сви у опанцима. Стаде вриска пастушаотих атова. Бију земљу копитама, и само што их додирнуше с/грменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су. Затутњи земља. Лсти блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чсла и груди, ирља им сапи, гриве и кићсну опрему. Сејмени јуре за Арнаутима, иогледају се час-по међу собом, и ћуте као заливсни, јер виде да и над њиховом силом има еила. Уђоше у Прокупље. Чује се топот; вриште атови, ®рчу коњи а алачу Арнаути. Све живо похита да гледа. Жене се прибише уз каФезе и нробушсне .ограде ; људи.изиђоше .на капију, који бејаху код куће, пред дућане, у чаршији. Жене се бусају у прси и моле се Богу да се на кавгу ие окрене; људи, уплашени, ћуте. Јер сад нису замешали репови, иего главе; турски паша с арнаутеким мулом. Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише нод њим ата: скочи мула као младић. Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га виделе сад хануме, како скочи с коња, кад уетрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си сс, стара. Нема мула ни шездееет ни иедееет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није бела брада, дуга. У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миидерима около зида, на високом тахту, као неком престолу, на шиљтету иокривеном медвеђом кожом, седи Шемси-иаша. Прекрстио ногс, загледао се у једну дебелу књижурииу, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да Не чу е се врата отвбришс, и не види гдс му се ближи главом мула.