Нова искра

сги у руке. Да ее само мало еа променом владе причекало, био би тада једиии сдучај: да у Србији нема ни једнога разбојника . . . — Има ли која шмра?— уиитах даље Божовића. — Само две... — Од кога? — Начелник Н.... пита : шта је с његовом класом ? — Класа га убила. Томе да је свакога месеца да класа. Од најобичиијега сеоскога учитеља догурао се до таквога угледнога положаја, па му је опет мало... — Депешу? — Дај је овамо, да је покажем Мииистру, али зови архивара, нека донесе акта о друмовима, па у одговору на ово питање, да му се тражи изввштај: шта је, на онолике жалбе, учииио са друмовима у свом округу . . . — Разумем . . . — Друга шнФра ? — Од начелника крајииског . . . — Шта ће? — Јавља: како је дознао, да се иа аустријској страни, по селима крај Дунава, врзу некакви разбо.јиици, биће они исти који су лотос напали бањскс госто у Мехадији. . . — Па? — Могу лако нрећи и на нашу страну. — Да се пише одмах Министру епољних иослова, којом приликом да му се скрене иажња и иа исказе аустријскога разбојника, Александра Шепура, кога су наше власти у Кладову ухватиле. .. — Разумем. . . — Рајићу? — Заповедајте — одговара овај, вратир со из телегра®а . . . — Акта о разбојницима ?... — Ево их. . . Акта о гоњењу и хватању разбојпика држана су засебно, у једно.ј групи, да се могу лако и одмах наћи, чим затребају. — Да- се дода и овај телеграм . . . — Одмах . . . На то улази шсф министарске штације, Кондић, па додаје: — Начелник крагујевачки моли, да говори с вама на телеграФу. — Шта ће? — Не знам. Вели — хитна ствар. — Сад ћу. У том се зачу мииистарско звонце. — Чим изађем од госиодина мииистра, доћи ћу на телегра® . . . У том улази Н. . . Научио тако да досађује по канцеларијама, па ето га и у ово министарство . . . — Добро јутро — виче с врата —■ тражио сам горе Н. . . ца га још нема, а ја, рекох, да свратим овде до

тебе. Знам, имате добру, турску каву, да једну онако с ногу нопијем . .. — Бога ми, не ћеш је попити . . . — Што болан? — У великом сам послу. Ето, видиш, министар звони за мене. . . — Па ти иди њему, а за каву умем и ја сам наредити . .. — Море. . . министар не воли то каФејисање по канцеларијама . . . — Ех. . . не воли. . . Није него још нешто.. . Сад ћоте ми ви неки нови ред да уведете . . . •—- Бога мтч . . . баш хоћемо . .. — Батали . . . Када је овде заседавао мој кум, иило се по 200 кава иа дан, па ником то није шкодило . . . Он остаде и даље говорећи, а ја уђох Министру. Тамо се задржах неко време. Од њега одох на телеграФ. Измених неколико речи са главом од града Крагујевца, па се вратих и седох за сто. Експедитор министарства уноси и предаје пошту. Ту су президијали, који се из моје руке предају у руке Мииистру. Ту су писма замене; ту је званична пошта, новине и т. д. . . . Одмах за њим улази озго, из министарства, писар Петронијевић, па учтиво јавља: да ће онет вечерас, но депеши из СоФије, проћи Оријент-експресом кроз Београд Принцеза Клементина ... Дигох се одмах на телоФон, да то саонштим управнику вароши ради потребних наредаба, доле на сганици... Плашљиво се ушуња у канцеларију Милентије послужитељ, па ми јавЉа: да г. Н. Н. мој добар познаник, жели да уђе к мени . .. — На поље —- викнух. Зар не знаш писану наредбу на вратима: пре 10 сахата нико се не пушта . . . — Молим, нокорно господин - начелниче, извините мо . . . ја сам од пре три дана у служби . . . — Пази се добро други нут .. . А господину који чека, кажи: да сам баш у овом часу у воликоме послу, те га молим да се само мало стрпи; после 10 сахата сгојим му сасвим на расположењу . . . — Разумем .. . Минисгрово звонце звони. Зове ме опет. Одем к њему: — Т.. ., ти си ми ономад између осталога, предлагао, да би добро било да изненада обиђомо квартове, те се на месту уверимо како се врши полициска служба у престоници. Хајд да то учинимо ноћас, да изненада прегледамо све квартове управине. И ти са мном. Само да се ништа не дозна. У 9 сахата чекам те . . . — Разумем . .. Вратим се за сто. У том улази доктор Ђока, начелник санитета, затвара врата за собом и почиње доста јетко: — Ама, молим те Т . . ., какве су ово ствари. — Које ? — Мало час био ми је аустријски консул, па ми се жали: како им не јављамо, да у округу нишком има