Нова искра
— 89 —
ј\ н а жена ^(емањкна и мајка Светог Саве*)
анас се ништа не зна о порекду Ане, жене Сте®ана Немање, а мајке првог венчаног краља српског и светога Саве, првог архијепископа српске независне цркве. 0 женидби својега оца ништа не поменуше његови синови иишући животопис његов. Доментијан је у животопису светог Симеуна забедежио да је Немања доспевши до мдадићског реда ступио у закони брак и да му је дат део отачаства његова, и то источна страна. Тодосије пак говорећи у животопису светога Саве о врдипама Немањиним пише: како је он правичан, милосрдан и смирен. Затим веди : „узе но закону себи жену, имеџом Ану, која по врдинама ни у чему не изосгајаша иза мужа сво-
аиовића, а унука краља угарског Еодомана I. Ади се јасно зна, да је Борис Еодомановић погинуо 1154. године у борби с Куманима а бан Борић помиње се још у животу 1168. године. Има помена да је бан Борић имао синова, али да ли је имао и кћери не зна се. Питање је још и то, да ли је по годинама бан Борић могао имати ћерку која би се удала за Немању. Из живота Немањина, који описаше његови синови, зна се, да се Немања, као што поменусмо горе, рано оженио. Даље зна се, опет од сина му Саве, да се није двапут женио, већ једанпут. Г. П. Срећковић у својој историји (II стр. 12) вели, да је Аиа, жена Немањина, бида, кћи 'Борђа Бодиновића, краља зетског. Али то мишљење своје није ничим поткрепио, те тако остаје питање још отворено: чија је била кћи Ана, жена СтеФана Немаље, а мајка светог Саве и Првовенчанога Краља ?
Гвидо Гени
јога." Али о њеном пореклу нико не рече ни једне речи, те се тако данас ништа ие зна о пореклу жене, која је делила живот с оснивачем државе Неманића, и ко.ја је родила Првовончанога Краља и светога Саву. Неколики писци до данас нагађали су порекдо жене Немањине. Први је Гајић у својој историји, поводећи се за Дубровчанима: Мавра Орбдном н Лукаријем, рекао, да је Ана бида кћи босанскога бана Борића. По њему узоли С У и Други. Мсђутил један од познијих писаца (Синиша у Летопису Матице Српске књ. 151) вели такође да је Ана била кћи босанскога бана Борића. Али ту узима, да су бан Борић и Борис, син Коломана I, краља угарског, једно дице, те би по томе Ана била кћи Бориса Коло*) Из већег дела: Знамените жепе и владарке сриске, из којег су до сада ттамиане: Т, Јелена, мајка Душанова; II. Десиотова унука, иоследња краљица босанска и III. Јеуфимија, жена дееиота Угљеше. —
II Пре него што пређемо да изнееемо оно неколико података о животу жене, која је била мајка Првовенчанога Краља и светог Саве, да се задржимо мало иа ноложају жене у ередњем веку. У средњем веку, кад ее распаде друштво старога света, погледи на жену мадо су се изменили у корист њену. Хришћанство а особито мапастирски живот, који се разви у столећима средњега века, створише нове погледе на жену. Било је читавих зборника у Византији, у којима су унесене поједине изреке, које јасно обележавају ногледе ондашњега света на жену. Ове су изреке махом поцрпене из састава светих отаца, из Светог Писма иди из старик ФилосоФа. Некодике изреке из тих средњевековних зборника изнећемо овде. Тако Јован Златоуст вели: Онај, којп има злу жену, већ је примио казну за рђава дела своја.