Нова искра

— 92 —

али њу је иностранство примило хладно, јер се у аој одвише много говори, а радње нема много, на и оно што има, патн од непоузданих и непотпуно изведених карактера. „Младенци" су више позвати. Овде није место, да се претреса поетска вредност тога дела, већ нам је стало поглавито до тога, да изнађемо улогу коју та драма игра у Бјернсонову развићу. Кад се са тога гледишта посматра, изгледа нам она каопутоказ: показује на две стране. По времену пада у прву епоху песникова рада, у којој политичка и литерарно-естетичка спорна питања, ма колико да утичу на њега лично, не утичу непосредно и на његова дела. Али питање које чини срж те драме — питање, да ли млада жена припада својим родитељима или мужу? — већ стоји изван осталих питања, која су дотле интересовала песника. Изгледа готово као да је изгубио везу са својим дотадањим радом, а сем тога, та мала драма открива нам по мало и будућност, пошто нам први пут показује песника, где се занима и садашњошћу, у којој ће ускоро иронаћи необично богате изворе за своја посматрања. Па и сам начин, на који он

-ј- Матија Бап. — Стара је гарда сасвпм проређена. Један од најстаријих у њој, Матија Бан, књижевник и политичар српски, који је већ од дужег времена живео новучено у свом дому, заклонио је уморне очи своје, и тело му је предато земљи у вечии покој. Син Карла I енглеског краља (сликао Ван Дајк). Овај рад чувеног холандског сликара доносимо у овом броју, а иошто имамо још неколике његове слике, проговорићемо доцније онширнијо и о њему и о његову раду. Војислав МлиИ (вајао Ј. Пошић). „Одбор девојака за подизање споменика Војиславу Илићу" био је расписао стечај за Војислављеву бисту. Од неколико модела изабран је модел г. Ј. Пешића, по којем ће се за најкраће време нодигнути Војислављев споменик у Београдском Калимегданском парку. Главна кааија Нишке торђаве (1878. г.). — Низу слика из рата за српску везависност, што смо их донели у свом листу, прилажемо и овај снимак главне капије Нишке тврђаве. Даиас она сасвим друкчије изгледа. Нема више оне дрвене ћуприје нити ћепенака. Место тога подиже се модерни гвоздени мосг, нрави украс новог Ниша. Манастир СоиоКани (сликао Т. Пејатовић). 0 овој старој српској задужбини видинарочитичланакуовомброју. Еконица Бирчанин Илије. — Многе су српске старине из најновије наше ирошлости пропале као и многа писма значајна за нашу прошлост. Многе су непажњом нашом отишле у туђе руке, те данаскрасе туђе музеје и туђе збирке старина; а многе се налазе још и данас код приватних лица у Србији, која их држе пезнајући им вредност и значај као етарина. Камо среће да они, који их још имају, уступе нашем музеју у Београду, те би се тако прикупило на једио месго драгоцено благо за познавање наше прошлости, да прича коленима и нараштајима будућега Српства о слави и јунаштву, о пожртвовању ц мучном животу онога појаса, који је крвавом борбом ослободио и засновао данашњу Србију. Поменута иконица оборкнеза Бирчанина случајно нам је дошла до руку. Наша, слика показује природну ве-

овдо и у „Марији Стјуартовој" стаје пред своје јунаке, задајући им какав психолошки ироблем који по том сам решава, говори речито о његову нрелазном стању. Човек ту готово осећа, да му јо књижевност споредна ствар, јер јо Вјернсон главни део своје снаго уложио у нолитичку борбу, новинарство, беседништво и писање многобројних брошира. Већ је горе напоменуто, да су његове новеле, које се у ово доба јављају, слабе; исто то важи и за драму „Сигурд Јорзалшар" из 1872. године. Али две године доцније јавља се он с новом драмом „Ев Б л аШ1/' („Банкротство"). Има ли јачег контраста? 1872. год. даје нам средњевековну драму а 1874. са свим савремену. 'Гом драмом учинио је Бјерн сон врло добар избор јер је изабрат материјал који свакога мора привлачити; а ту је изнео и такве мисли о социјалној реФорми на пољу трговачког рада, којима објективни слушалац није могао одрећи нравилност. И од тада је изгледало, као да је добио нову снагу, јер је стварао драму за драмом необичном лакоћом, али је у то доба и -уроманимаи приповеткама ширио нове идеје. (СВРШИЋЕ СЕ)

личину те иконице са. два крила која се затварају. Но свој прилици то је иконица коју је чувени јунак собом носио. То је вештачки и врло нежан дрворез на мрком дрвету. Кад се отвори, на левом крилу у средини је Распеће. СлеваодРаспећа Крштење. Изнад је примање заповеди, а испод Рођење. С десне стране Распећа у средини лик из живота Христова, изнад апостоли, а испод Погроб Христов. На десном крилу иконице у средини је Свети Ђорђе. Изнад њега Саваот. У углу с лева Ускрснуће Лазарево, испод тога Бежање у Мисир, и у дну опет слика из живота Хрисгова. С десиа од Светог 'Борђа нри врху Мучење на точку, у средини Чување Христа, а при дну опет из живота Христова. С поља су светитељски ликови нежно и вешто усечени у сребро и то: на десном крилу, при врху, Исус Христос, у четири угла четири јеванђелиста. При врху Матија и Марко, нри дну Дука и Јован. Између Матије и Луке Богородица а између Марка и Јована Архангел Михаило. При дну, између Луке и Јована, Свети Ђорђе. На левом крилу с поља су српски свеци, и то нри врху у средини Свети Сава, десно од њега Свети Симеун, лево Краљ Сте®ан. У средини с лева Кнез Лазар, с десна Дечански. При дну с лева Краљ Милутин, с десна цар Урош. Испод свега тога налази се запис: п> ^ 1конд сревромх и зддто оукрдшенг Илк Михлилокд СхЗкркндзд Бмрчднинд лпјгч*и. 1798 дити>. Део дрворез окован је у сребро, унутра с позлатом а с поља украшен лепим црвено мрким каменима (има их 32). Радовали бисмо се, кад би ова драгоцена старина, дошла у маш Народни Музеј. Ађутантура Главнога Штаба у Нишу (1878. г.) -— Када је српска војска ушла у ослобођени Ниш, учињен је размештај војних и цивилних власти по дотадашњим турским државним зградама. У кући, које слику доносимо у овом броју, била је смештена ађутантура Главнога Штаба српске војске. Како нам јављају, те куће више нема у Нишу, порушена је да уступи место модерној грађевини.