Нова искра

- 100

Ради боље и иотпуније прегледиости иавешкмо иеколико врсга инсеката, које је Аристотело сиоменуо у првој, четвртој, иетој, осмој и деветој књизи своје „Историје животиња". 1. Бострихос. Ове животиње ностају од црних, маљавих гусеница, које се најнре развију у пиголампидес, од чести крилате од чести без крила, а тек од ових постају босгрихон. 2. Кантарис. Тврдокрилац у кога парење траје врло дуго, радо иде на смрдљиво материје, а ларва његова живи о смокви, крушци и т. д. 3. Карабос. Буба са роговима између очију. Ларва њена живи у сухоме дрвету. 4. Клерос. Живи као ларва по кошницама и прави мреже као паук. Није сигурно да ли је какав (Легиз. 5. Мелолонте. Буба живи у балези волова и магарица. По овоме не може со мислити на нашу кокоцу Ме1о1оп1ћа, Ј. 6. Ор.1одакис. Инсекат, који се развија из црва, који опет живи на неким биљкама. Извесно каква буба, на сву прилику каква куркулионида. 7. Бомбилиос. Оиисује се као највећи, недружољубни нчеласти инсекат, који своја јаја лежс под земљом, у ћелијама са мало меда. 8. Теитредон. Животиња у облику зол^е, али шири и прави велико гнездо у земљи — сигурно из рода тезра. 9. Еииолос. Инсекат који налеће на светлост. Сравњен је са клерос. На сву прилику какав мали ноћни лентир. 10. Кротон. Паразити говода, оваца, коза, — ностају од траве. 11. Акари. Најмања Аристотелу иозната жнвотиња. Изгледа бела и жнви у старом воску. Не зна се шта јо. 12. Емаис. Двокрилац са бодљом папред. На сву прилику комарац. 13. Тетикс, Укупно иис за једну већу (ахетас) и .једиу мању врсту (тетигоппас) цикадо (Скж1а). 14. Мија. Двокрилац који бодо сурлом и нри лету зуји, ждсре све и врло га много има. Врсте рода Мивса. Могли бисмо нобројити и остале врсте које је Аристотело иавсо за инсекте, алн ће и ово довољно бити да обележи начин онисивања и иосматрања у оно доба. Аристотелова су иосматрања од чесги изврсиа а од чести погрсшна, што ни мало није чудно нити је за осуду, јер кад номислимо, да је то све савладао један једини ум, да је описао све животиње што дотле иије нико чинио, онда је несумњиво Аристотело толико исго велики природњак колико је био велики философ , који је одржао своје име до наших дана. Кад је грчка слава и величина почела опадати, онда .је почела са њима упоредо да ишчезава и њихова наука и вештина. Рим је иаследио стару Грчку, али завојевачки Рим више се трудио да створи велику имиерију, што је и постигао, па је онда ночео да ужива и одао се сјају и раскоши. Рим јс истина гајио државне науке, али о при-

родпим иаукама, о нозпавању животиња зиали су Римљани само толико колико је иотребно да се зна која је животиња укусиа, а сем тога знали су и по коју басну или причу о другим животињама. Од Аристотела проху.јао је дуг низ година и векови су сс ночели низати, за које су време писци тек овдо онде узгредно и спомињали животиње; и то је све трајало доиде док се иије појавио други природњак који је, као и Аристотело, посветио једаи део својих студија проучавању животиња. Тај је човек био Кајус Плиниус (Сајив РПшиз 8есипс1и8 Мајог). Рођен је у Кому год. 23. по Хр. Он је чешћс употробљаван у ратној државној служби и ио страним зомљама и најзад је био адмирал средњеморске ®лоте. У томе иоложају ногинуо је 79. годиие ириликом једие ерупције Везува, где је био ради својих студија. Плиније јс био опторећен многим нословима, на јо доиста за дивљсње, како је добио вромена да нанише толика дела, од којих је већине иестало и само со одржала иотнуна њогова Историја Природе (Ш^опа паћтгИн). Оиа је нанисаиа у 37 свезака, од којих јс 7—11 зоолошког садржаја. У 11. свееци реч је иоглавито о писсктима. 0 овомо дслу Плинијеву водила се дуго нропирка; неки су му придавали велике важности и вродиости, а други су осиоравали и једно и друго. Хумболт, у свомс Козмосу, говори о Плинију и високо га цени као нриродњака. Мњење тако одличнога научењака мора имати јаку нревагу нри оцењивању Плиниуса као природњака. Истина је, да и у Плннија, као и у Аристотеда, има много, па чак местимице и нешто више од обичних грешака, али до ових резултата долазимо кад ценимо његове иазоре и иосматрања са високог ступња данашње иауко а заборављамо да су они производ свога доба. Посло Аристотода био јо Плинијо први који је у сво.јој Историји Природс обухватио све животињо, на чак Плиннјс иде једаи корак даље од Аристотела, јср сс у његову долу нстиче много јасније извесни систематски род и оиис нојединих животиња опширнији јо него у његова протходника. Како је Плниију очевидио био углод Аристотоло, то ћемо из Плинија навести само неколико разлика и то систематскнм редом. а) Бубе = Колеоитере. Бубе (всагађаоиб). У п>их су нрава крила иокривена тврдим љускама или поклопцима. Неке бубе граде велике ваљке и у њих унесу мале црвиће, од којих опет постају иове бубе. Кантариде постају од малих црвића, а нарочито у сунђсрастим израштајима на стаблима дивљих ружа. Многе бубе постају од црва у цвећу или стаблтма (ннр. сегав^ев), а неке ностају из трулога сока из стабла. Од буба које .је Плиније оиисао, иавешћемо ове: 1. Бисапив. ВВу описује као велику врсту са роговима, на којима су двовршне ракље, које могу по својој вољи да затварају и отварају. Ова је буба иаш јеленак = Бисапив сегуик, Е.