Нова искра

— 105 —

ј\да ти )е...

ла ти је лице побјелило, Побјелило и поруменило, Па ја чезнем да те љубим прије У повије међу очи двију. Спусти главу. Нека срце збори, Нека збори, када ватром гори ! Већ сав дрхтим — љубав ми је плаха, Драго моје, гинем од севдаха ! Не знам ни сам, душо, како ми је Сломише ме твоје очи двије. Па сад чезнем да те љубим прије У повије међу очи двије.

Још сам млађан, па кад стара нана Прича севдах из старијех дана, (Она прича и под старе дане Како но је гледала јаране) Ја задрхћем, не дам срцу маха, Али опет гинем од севдаха ! Ваш капиџик како којим даном Све је више под новим бршљаном, Има мјеста, доћи ћу ја тамо, Да се, душо, мало распричамо. Да те љубим и после и прије У повије међу очи двије. Влдд. Т .0р0вић

ј\ристотело и ЈОшније као природ&аци

1- Дра ?м. ДОЗДр€р»ПУ*

(СВРШЕТАК) зоље — антрене и с®екс — праве саће тикс а зоље зидарке — вомвикион — граде Кошкасту грађевину од блата и легу у њој. Зоље коиаче — ихнемоа — убијају наукове и носе их у своје шунљине, зидске или друге, и затварају их кад у њих улегу. Мрави се паре и рађају црве који су у ночетку мали и округли,

има две врсте; Једна Је мала, поЈављуЈе се пре и угине додније, друга је већа, појављује се доцније а угине раније. У обе ове врсте „певају" само мужаци. Има још неких малих црвића, који се зову ксилофорос дрвоносци —; њихово је тело омотано паучинастом кесицом, која је споља пачичкана ситним дрвцима и само се из кесице види глава и ноге. Ови се црви претварају у бенчице,

а доцније одужају и ностану зглавкасти. Цикада — те- али сенезна каква животиња постаје од њих (наше психиде).

Краљ-Миланово одмориште код манастира Дивостина