Нова искра

104 -

— Молим вас, господине... То све износи онај Стојан Чокурило ... — Познајем ја и тебе и њега добро. Знам ја и све остале у прсте. Дошли сте овде бајаги као мученици. Ми вам своја недра отворили, као браћу примили, а ви идете после, те нам неприлике правите... ' — Ја писам ., . — Ћути. Знам те. Као ти — такав је и онај Грбчевић, Косеровић, Јеленац, и други, сви радили оиако као и ти ... Он се поклони, да изађе... — Чујеш ? Он засгаде... — Сада је подне. Ако до три сахата не напустиш Београд ... — Ја идем у Ваљево . .. — Не ... не... Да напустиш сасвим Орбију . . . — Хоћу. . . Бога ми. . . — говораше плашљиво. . . И изађе збуњен из моје канцеларије. . . Ја одмах одох на телешон, да управнику вароши скренем нажњу на ову нодлу душу . . . — Имате ли мало времена и за ме. .. Добар даи — ноздрави ме први ађутанат Њ. Величанства мајор Тшрић, носећи у једној руци свежњић папира. — Молим .. . — Можемо л' бити слободни ? — Сасвим. И наредих да ми се нико не пушта. — Ја дођох да се с вама споразумем одиосно путовања Њ. Величанства . . . — Ево сам на расположењу . . . И онда седосмо за сто. Растурисмо хартије. Побележисмо места путовања Краљева но Орбији; изнесох своје назоре о сигурности путовања; изложих сирему и остало што је иотребно и т. д. Брига о сигурности морала је изазвати озбиљну иажњу иарочито са тога, што су неки, у намери да зададу страх, шиљали пасквиле: о некаквој тајној сПреми, нредочавали су атентат и т. д. како је то већ чешћи обичај у нас. Тако у том иослу проведосмо прилично времена. И пошто све тачно утврдисмо, Краљу сасвим одани ађутанат, мајор Ђирић, један од смелијих наших ОФицира, оде из моје канцеларијз, а ја се вратих за свој сто

Већ у велико подне. Министар горе, у министарској седници . . .

На пољу нема иикога да чека. По канцеларијама опет тишина. Само се чује како шушти хартија и неро кврчи. Сваки то похитао да доврши још што има. Зађох по канцеларијама, да обиђем персонал. Све У Р"ДУОеднем опет за сто. Из стола извукох бележницу, да забележим данашњи дан. И додадох неколике напомене: .... Спремити реФорму министарства полиције. Тако исго и ново уређењо Унраве Београда, ко.ја се и данас уиравља но устројству од 1860. г. Увести попис становништва по систему Берлинске полиције. Увести Бертилонаж, модерну тајну нолицију, коју имају све образоване државе; неколико млађих а спремних чиновника послати у Беч, Берлин, Париз, да се обуче полицијским пословима; увести школу за жандарме; на крајним тачкама нрестонице подићи жандарске пикете, за што тачнији преглед о уласку и изласку из вароши, као што је то у свима већим јевропским варошима; за ону мангупарију, ко.ја из дана у даи све више пада у апсане, подићи занатску школу. —- Па онда: наши министри ништа друго не раде него само праве указе, и као да је писање указа и премештање чиновника. најважнији носао сваке владе у Орбији; са тога удесити да аванзовање и премештање чиновника бива само двапута у години, најбоље у априлу и сентембру, као што је то и на западу и т. д. и т. д. . .

У том улази Сава послужитељ: — Јављам покорно: Госнода Министри изађошз из седнице. Погледаи на сахат — прошао један. . . — Јави персоналу: да може изаћи. — Разумем ... Кренем се онда и сам из Министарства.. . Сунце упекло. На његовим сјајним зрацима блистају се бајонети на пушкама у војника на дворској стражи. На Краљеву Двору отворене све каиије. На оном тротоару нред кућом Симићевом искунио се свет, народ... У дворишту Краљева Двора зајечаше трубе и удараше добоши . .. Познадох знак — „пред прси'!". . . Мало за тим, па се на канији указаше дворска кола. У њима Његово Величанство млади Краљ са оним његовим пријатним осмехом на уснама. . . Пошао на доручак у Кошутњак .. . Сав онај народ, стојећи онде, грмну: — Живео . ..