Нова искра

- 109 -

посматра и да цсни а Плинијс јс прииао све бсз критике и отуда су толикс махне у његовој Историји Природе. У заслуге Плинијеве морамо урачунати, што је увео систем у својој Историји Природе, што се у Аристотела не види тако јасно.

Ценили их ма како, једно је иетина, да су обојица, и Арисготело и Плиније, били представници природних наука свога доба, и да је у првоме оличсно умовање старих Грка а у другоме, покрај све учености, и лакост латинске расе.

3 Ђ 0 Г 0 м

ашто дрхћеш, мила, у наручју моме Као нежни цветак премалећа рана? I Да л' те плаше ветри што се бесно ломе, Или тужна писка оголелих грана Над главама нашим што се сплићу дружно, Ил' ги душу дира ово вече тужно Без ведрога неба, без мириса цвећа Вече што те младу на растанак сећа. Дал' у души твојој васкрсава сада Слика прошлих дана, заносна и мила? Па јецаш од бола, несрећна и млада, На грудима мојим, где си главу скрила. Зајечар, 1903.

Ту где куца срце бесно и учајно, И душа се вије у мукама тајно Што сакрити мора у дну своме муком Шго би да ти каже гласно и с јауком. Још једанпут само вреле усне твоје Да пољубим, чедо, и косу и око, Нека нам се душе у пол>упцу споје И бол нек у грудма скрије се дубоко. Згледнућу још једном небо среће своје У очима твојим где сад сузе стоје, Винућу те чвршће око витог паса И довикнут' Збогом! мукло и без гласа. Милутин Јовдновић

фатк-Судтан ПРИПОВЕТКД Ј зор. тжтзт"№

(НДСТАВАК)

XII

Лосковцу, на десној обали Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћонгке, софо , горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску. Око конака врт са шадрваном између леха за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго. Конагс је, нарочито тамо где је харем, врло лепо памештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара. Најлепше су намештене у хараму три одаје, једна с улице

и две из башче, где пашиница госте прима, нгго со турски зову мусаФир -одаје; а још лепше су намештене сад, кад ово иричамо. Видови су им, од пода до тавана, покривени красним и богатим Фати - султан - хануминим даровима. Позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у големом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године. У дну једне мусаФир- одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, сво везено златом. У диу друге мусаФир -одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, саФирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, Фатину ђувегији, све Филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову срма-ђумиш.