Нова искра

110 —

У трећој мусаФир -одаји, с улицс, чивилук, ведики, аауаео цео један зид: недесет „ ката рубе", све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне. А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокунља, донети су па двадесет коња, буле иричају. Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана. Одаје се бејаху иретвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, на конци, жице; а хануме као садање тапетарке. Оброк им је био одмор. Некад се нрошле без оброка, јеле с ногу, радећи; и ноћу радиле. А кад ово би готово, пусти глас пашиница, да је свакој, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркињо, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате папшну сину у сватове. Остављајући обуће још иред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од леноте, и од богаства, збуњено, но умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им доца, остаћо им мужеви без вочере, па ће бити грђење. Једне су долазиле, друге одлазиле, тако но вас дан, иеколико дана иредсвадбу; а нашиница се појавила каткад, прошотала кроз те одаје, с дугачким скугом свилеие јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући нлећима по стамболски; нрошетала би као паун... Висока, тапка, очију плавпх као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алопа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лосковчанке, епоре нлемство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела", ие би имала велики нос, то јест, не би била охола, него би са себи равним љубазно, с малим кадунама благо, са сиротим нежно. Прошетала је каткад, а ни с једном нијо проговорнла, чак ниједну нијо погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад нрииосиле ирсте к својим уснама, што јо значило „љубимо ти скут, ханум -ОФенди". Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је нресудила, е нису љонога друпггва досгојне, а камо ли њој равне. Њо.ј јо нисано овако, њима онако. Бог дели сроћу, а ашчија чорбу, па нека им није иа њу жао. А оне које нису њој равне, и које сто.је према њо.ј као земља према небу, а с којима се може разговарати, на чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне. С првима је, по мњењу „правих турских племићка", хануми од оџака (од колена) срамота говорити; с другима севап. И прву и другу уредбу, вело, нису иисали ветикаши, не дај Боже, него Бог; и нрва и друга уредба није пуштона с каквога земаљског тахта, него с иеба, исто као оне чотири књиге, из којих се човек учи да верује и љуби Бога, и како ћо му се судити на оном свету за рђава дела. Племство, госпоство, госпоство, племство, иа то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива. Ниједанпут ниј -Ј рекла: жени ми се син хаФузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева. Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.

„Ео ходи јго земљи, а у небо гледа, на се сплете и иадне — врло је смешно." Пашиница је знала добро ту њину пословицу, а није се ње ниједанпут сетила. Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раваи као топсија. Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо ђувегија, и да је она остала слободна. Толико знала. Мање него други. Муж јој није нричао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што. Гордила се, поносила се, иа сад? Док се паша не врати из Прокунља, све је нешто лопо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако ни је од њихна сина нуштена, и, најпосле, шта мисли мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свосг је остави .. . Еад ништа иису имали с мула-Халимом, илашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад. Кад се мало нрибра, стид је обузе. Куд ће од бруке! Срамота је чак и од слушкиња. Јер што мула узе, не врати. А и како да врати кад је ту венчање! Венчао со с невестом њона Бал-беја! „Јазук, јазук! Онет јазук! Има ли иравдо и закона?.. ." Пођс одајама како никад досле. Не гледа у слушкиње, а зановеда им, не заповеда, иего наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што про поскидају и склоне спрему и дарове. — Нека ти се донссу, кузум Есма, мердивене, па човрета. .. чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне... не може да рече „Фати- султан-ханумине". Одмах, ханум -СФенди! одговара Есма понизно, и хнта. — А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јоргаи по јорган из мусаФир -одаје у сарачаиу, тамо... не изусти „камо се у годину дана једаннут улази." До сад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, 'Бултер, а сад сама! Раде слушкиње и чуде се што сама заповеда, што ие креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје цолом ногом. Колико је год слушкиња, свакој је нонешто наредила, свакој по коју благу рекла. Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајио не подсмевају (јер јавно не смсју), и да доле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и сгид. Али како ће оне баш сво опазити, кад је у „светло лице" никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију. У ово.ј кући, до ире неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би нретегло. До нред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа. Тишина. Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, на чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: — Вај! вај! Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-е®енди није код куће. Гошће се враћају иостиђене; јер у Турака је обичај примити госга, и казати му ако није домаћии (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.