Нова искра

- 122 -

своју тајну, на са неком тихом узбуђеношћу ослушкује дивну несму. Па зашто су тако жадосни ти звуци? Ва што после страсне мелодије љубави, невољно се осећа тајансгвена туга и сграх? То бива за то, што је срцу певачеву откривепа тајна живота: он зна, да се срећа овога света задобија само страдањем, и да исгинито љуби само онај који је искусио и бол љубави. А шта сада, у то време, ради дивна ружа којој славуј пева своју песму? Млада, китњаста и мнришљава, она се тихо љуљушка на своме стаблу и просипајући своје руменило но сјајној месечини, љубопитно слуша њој управљене звуке. Њој је пријатно да слуша похвалу својој лепоти, а још јој је милије, што слугаа то од таквога певача, кога са усхићењем слуша сва природа. Али њу збуњују жалосни гласи чаробае мелодије и она осећа бојажљиво неспокојство: царица цвећа тражи само лаку и безбрижну радост, она не воли тугу. Дивна ружа, створена само за срећу, не зна, да би она нашла нотнуну, нраву срећу, са којом се не може ништа изједначити, само ту, у љубави тога срца, којем су приступачни и највеће блаженство и највећа мука. Ва њу би узбуђење такве страсти било несносно. Зато она и ћути, лако љуљајући се на своме стаблу и иеће да одговори па страсни позив свога певача. Хладни ветрић попухнуо је по земљи, и на истоку се појавила рујна зора. Олавуј умуче у тужном очекивању. И све се пробудило а из жбуна излете шарени лептир.

То је био обични, глупи, али по својој спољашњости, веома леп лептир. Летиув мало но ваздуху, он стаде на стабљику траве и ногледаше својим малим, округлим очима околни свет. Време му се веома донадало и он је задовољпо лепршао својим шареним крилима, која је ноћна блага росица очистила била од дневнога праха, премишљајући о томе: како ће пријатније провести дан. Изглед младе, бајне руже разбио му је бригу. Он се реши одмах, и нриступи да јој покори срце. Био је врло вешт искуством у покоравању срдаца цветних. Њега нису буниле никакве сумње, јер се он бривуо свагда само о себи и никада није размишљао о оиоме, што му није било нред очима. У изражавању љубави он се не би колебао тужним слутњама, јер јо тако лако прелетати с једног цветка на други. На славуја није он обраћао нп најмању пажњу; тужни певач зато и јесте тако силно ласкао бајној лепотици, да би јој се могао нриближити без њена допупггења. И за то је лептир прнуо и полетео ружи и почео око ње облетати као што чине сви лептири. И ружа је са задовољством гледала на његове складне манире и безбрижну веселост, а његово смело поуздање и одважпост њу су тако занеле, да је стидно заруменев се, и нехотично нриклонила њему своју прекрасну главицу. Тада је лептир, славећи победу, полетео њој и упио се пољупцем у њене мирисаве нурпурне листиће. А славуј са тужним ускликом стида и ужаса, размахну крилима и ишчезе у непознате даљине.... в.

Међународну Изложбу Историјског и Сувременог Одела у Тавривчком Двору у Петрограду*) почаствовали су својом посетом, 8. марта по подне, Њнхова Величанства Цар и Царица руска, са својом свитом. Посланици земаља, које су у изложби узеле учешћа, дочекали су Њихова Величанства сваки у свом одељку, дајући потребна објашњења. На уласку у српски одељак, Њихова Величанства је дочекао и ноздравио српски посланик у Петрограду Г. Стојан Новаковић са својом сунругом, са секретаром посланства г. Др. М. Ј. Спалајковићом и војним изаслаником г. ппуковником М. Мариновићем. И Цар и Царица су прошли лаганим ходом поред свију ормана и витрина, разгледајући с иајвећом пажњом изложено одело, везове и тканине. Цар Никола се нарочито зауставио нред манекеиом ужичког кириције, нред

орманом у ком је невеста из Шумадије, напоменувши да је одело веома налик на женско одело у Малој Руеији, пред статуетом српскога гуслара (рад познатог нашег вајара г. Ђорђа Јовановића), пред орманом у ком су Старосрбијанци и нред орманом у ком су изложене лутке, но један метар високе и у разноликој народној ношњи, напоменувши да је тај умањени размер, којим су те лутке израђене, врло згодан, јер заузима мање места. Царица је више пажње обраћала везовима и женском раду у витринама, а наротито ју је заинтересовао женски шлем и нанцир са Косова (јединствени примерак који је својина Ераљевског ЕтнограФСког Музеја у Веограду), на који је Њеном Величанству скренуо пажњу г. Остроградски, главни комисар Изложбе. При свршетку ноходе Царица је благоволела примити комад срискога свиленог платна, који јој је (и по српском и по руском обичају) понудила Госнођа Новако-вићка, посланиковица. По том су Цар и Царица отишли у друге одељке, и како су у повратку онет прошли кроз српски одељак, опростили су се најљубазније са Госпођом и Господином Новаковићем и осталим члановима српскога послансгва. М.

Лобеда (вајао Ф. Консани). — Галерија Пити (Фиренца) поноси се приличним бројем парочито вајарских радова. Међу њима је и „Победа" која и по избору пред*) У другом овогодишљем броју донели смо иарочити извештај о овој изложби. У н>ему је изложено мишљење нашега дописника о њој, а писмо у овом броју јавља иам о високој носети у српском одељењу ЊН>. ВВ. рускога Цара и Цариде.

мета и по начииу израде ономиње на велике античке вајаре. Стеван Немања иредаје крупу сину свом Стевану Ирвовенчаном. — Овај познати српски историјски догађај узео је за сликарски предмет академик про®. Ст. Тодоровић и довршно га пре кратког времена. /1ица су на