Нова искра

— 127 —

Андре Ложре је био послан у гимназију, где се нод надзором учио. По свршеном испиту зрелосги прешао је у университет, где је свршио права. Он је кандидат, његов отац хтео је да му син постане посланик: чудне идеје падају на памет људима у помодним трговинама. Ложре снује за свог сина добру женидбу. Али Андре, човек меланхоличан и сентименталан, има једину жељу: да исироси кћер суседову, госпођицу Елемансу Радети, коју воли. Лижре одрекне свој пристанак; он има друге планове за свога сина: он претпоставља да га ожеии госпођицом Шерон која има сто хиљада динара мираза. Овај брак није ни мало но укусу Андреову; али његов отац не наваљује да га на њ приволи. И Пјер Ложре враћа се својим помодним стварима . . . и својим модискињама. Управо, нова ангажована радница, Маргарита, одмах је скренула пажњу старога развратника. Али кад је Ложре покушао да поступа са Маргаритом као што је чинио са њеним другарицама, млада девојка, која, и норед свега тога што је окружена таким примерима, остаје и захтева да остане ноштена и опире се; и како Ложре наваљу.је, она позива у помоћ Госпођу Ложре. Ова јој је била у сгању рећи, после једне болно испов^сти о својем положају: „Моја кћери, брините се сами." Ложре, међутим, остаје збуњен: врлина код модискиња? то је непојмљиво. Он је готово одлучио да отпусти младу девојку која му се опирала, као што је имао обичај да отпушта, после кратког времена, п оне којо су му се подавале. Инак, он задржи Маргариту. Велика несмишљеност, као што ћемо одмах видети У ДРугом чину. Једне лепо недеље, када беху добиле отпуст све раднице, остала је сама Маргарита у дућану да доврши једаи посао који не трпи одлагања. Тога истога дана Ложреови беху одлучили да поведу сина к родитељима младе, богате девојке, коју су они имали у виду за њега, к Шероновима. Андре им отворено изјави да неће са њима ићи. Он је видео ту младу девојку: она му је „глупа, ружна и раскалашна." Ни по коју цену он је неће за жоиу. Отуда врло жива распра између Андреа и његових родитеља; отац пребацујући Андроу да му није захвалан после свих жртава које му је чинио, свега новца који је потрошио за њега, а Апдре жалећи се да је нашао код својих родитеља само хладно&е и суровости. Зар није, уосталом, Андре написао у своме бележнику ову изреку Стендалову ко ју је читао и запамтио: „Родитељи и учитељи први су нам непријателд у животу?" Сви укори очински, све молбе маторинске су бескорисне. Ложреови одлазе без свога детета. А Андре, невесео, нађе се сам с Маргаритом, врло тужном, јер је млада девојка појмила, ако се и даље продуже наваљивања од стране њена господара, да ће јој ваљати или се подати или нанустити кућу. Напустити кућу! У невреме!. .. То је несумњива беда. И они сгоје једно према другом, крај прозора, са идентичним осећајима, и са младошћу слично помрачоном, и наскоро падају једно другом у загрљај, док се сунце лагано клонило западу. У троћом чину, после неколико месеца, Маргарита је обременила. Шта дарадиАндре? Он је поштон човек: ожениће се Маргаритом. И реши се да све каже родитељима. Ви већ замишљате какав је ОФекат учинила на њих изјава Андреова. Они стављају на среду свој ауторитет и не узимају за озбиљно предлог њихова сина : тога сина за кога су они потрошили толико новаца, кога су довели до доктората, и он да се ожени једном незнатном радницом! Маргарита је позвата пред суд, овде представљен

писаћим столом продавца шешира. Ложре уверава младу девојку да Андре не може бити њен муж. Маргарита пристаје и признаје да јој Андре није ни обећао свадбу и да је није преварио; она је имала двадесет година, она је знала шта чини. Она пристаје да више ио види Андреа: а за накнаду, Ложреови јој дају хиљаду динара, чиме ће се иомоћи до порођаја. У.једно је условљено да сама Маргарита изјави Андреу закључену погодбу. Када су се двоје заљубљених ноново састали, падају једно другом ноново у загрљај. И ми смо сада уверени, пошто смо раније у то посумњали, да се неће напустити: њихова љубав, њихова лепа љубав јача је од свих ружних резоновања Ложреових. За овим напуштамо деФинитивно продавницу шешира гдо нас је писац држао за времо три чина, и одлазимо на обале Марне: ту су се повукли Андре и Маргарита у једну ведру кућицу, окружену зеленилом. Овде ће бити слатко волети се. На несрећу, мали приходи двојо заљубљених брзо се исцрпоше. Матурант, лисансијенат права, Андре, тражи ра-да и не налази га: сва су места заузета, све кариоре закрчене. Са оним што зна, са оним што су га научили, он не може да добије ни коре хлеба за своју „драгану", за дете које ће добити, за себе самог. То је невоља. "Родитељи његови, ко.ји су знали очајан положај свога сина, држали су да је то згодан час за преговарања; отац мисли да ће му се син поклонити пред невољом и он долази да му говори, са оном уобичајеном бруталношћу, суровошћу, варварством. Андре поново изјављује да се ноће нре помирити, док се не ожени својом „драганом", мајком свога детета. Госпођа Ложре, која јо присуствовала овом сусрету, покушава плалњиво да преговара. Ложре остаје неумољив: Андре не понушта. И кад еу родитељи отишли да се више но врате, двоје заљубљених, напуштени, оголели, доведени до очајања, роше се да заједно умру: заједно, у загрљају, они полазе ка реци која тече, на неколико корака од њих, у подножју стрме обале, и која ће свршити њихову беду, њихов бол. * * * Ово је грађанска драма, добро склонљена, драма из свакидањег живота — која со свршава у емоцији и сузама. У целом делу нема ничега што би узбунило и најстидљивију критику. Нама јо допуштено, по моме мишљењу, да се инторесујомо за судбину „драгане" несрећнога Аидреа и самога Андреа. Ми их већ мало познајемо; ми смо читали њихове историје често, у различностима новина. Зар није увек дирљива љубав заљубљених који се воле до смрти? Исто тако, ја почињем да мислити лица најбоље погођона, у комаду Г. Бријеа, јесу родитељи: мати резигнирана, а отац, тај стари бесрамник, који јо од бунтовника што јо био у младости, ностао ћиота иајокорелији и најтесногрудији. Ноки налазе да је мати сувише резигнирана а отац сувише варварин. Ови неће да верују да је човечанство тако рђаво. Нека би имали право! Али на жалост, и сувише је истина да има родитеља као што су Ложреови Г. Бријеа. Тип Ложреа несумњиво је карактер из друштва, погођен боље од свих карактера које је до сад нисац Драгане стављао на сцену. И, кад он говори, израз му је јасаи, одлучан, прецизан, док се често остала лица изражавају језнком благим и иеодређеним. Стил је човек, зар но? А. Адре С франц. аревео М.