Нова искра

— 220 —

— Ти си пун личних увреда! додаде учитељ — то је сувише. Дај ућути једаред! — Да ушутим?! Ја? Ја да ушутим ? Пред дошљом из бијела свијета! А ... зину Симат. Оабрани се ражљутише на Симата, то закључише, да он престаје бити звонаром вихова храма.

Сјутра дан по скупштини размахао се Симат и пошао на суд. — Шта ћеш тамо ? питају га. — Иђем. Иђем се за инат нрозват Звонаревић. И ослен више нијесам Љољић, нисам, ни од нрилике... Послије неколико дана више његова новог дућана писало је везеним словима: Симат Старозвоиаревић. В «ДАД. ТЕхОРОВИЦ

Марцја ЋуровиКа - МарковиКка, сриска добротворка. — У низ српских добротвора уписано је још једно честито име које се издваја од многих досадашњих. Удова Марија Ђуровића - Марковићка, Српкиња са мртве страже у Маћедонији, рођена је и живи у Кратову које је познато сваком Србину са страшие борбе за своје срнско и.че. Пре кратког времена, у најбољим својим годинама, иредала јо ова велика Српкиња 25.000 динара српској дркви и школи у свом родном месту као поклон свој за чување и одржавање њихово. Није потребно оцењивати величину значаја ове лепо појаве, јер нема српскога срца које неће осетити најискренију захвалност према овој новој и великој добротворци српској. У име Срба свих и свуда изјављујемо овој честитој Српкињи најсрдачнију захвалност, желећи јој од Бога лепога здравља, те да још за живота свога угледа плодове овог свог великог и племенитог чина. Хвала јој и слава! Краљ Мепелај (вајао иепознат антички уметник). Менелај је митски краљ лакедемонски. Син је Атреја, млађи брат Агамомнона и муж Јеленин. У походу на Троју водио је 60 лађа и лично суделовао у бојевима. Био је и мсђу јунацима који су, сакривени у дрвеном коњу, ушли у град Троју. Еада је иобедио Троју, вратио се, после великих мука и невоља, у своју отацбину где је живео у Шпарти. Сахрањен Је, заједно са Јеленом, у близини Шпарте. Њихову гробу указиване су божанске почасги. Прерано! (Гипс -рељоФ Ј. Гринхута). —- На XXX Годишњој Изложби у Умотничкоме Дому у Бечу, ове године, између многих скултура привлачио је особиту нажњу један дивни рељо®: "Ггић епМбзеп" (Прерано!), од ЈосиФа Гринхута, скулптора у Бечу. Ова је скулптура добила, осим похвале посетилаца и стручну иаграду: Одбор ју јо одликовао т. з. Думбином Наградом (Пшпђа ЕћгепргеЈз). Уметник се радо одазвао молби: да сиимак овог његова рољо®а изиде у „Новој Искри", и она га доноси у овоме броју пред своје читаоце. . . . На маленом сеоском гробљу, које у себи скрива велике јаде, отворила се још једна рака да прими у себе остатке једног младог живота! Тек што је дошло на свет; тек што је отпочело онај ток који се „живот" зове; тек што је својим очицама стало разазнавати предмете око себе; тек што се, гучући као голупче, слатко, на свој начин, смејало мајци и оцу, ширећи своје ручице к њима; тек што је ширило и развијало своја млада плућа оним ипак за уво, у извесноме правцу, пријатним илачем: ово сирото дете, које је само неколико месеци живело, морало је прерано подлећи суровим и неумитним закоиима Природе! . .. По каљавом сеоском друму, који се у луку иза

гробља губи, ишло је троје њих да испрате за навек своје најмилије, отац, мати и сестрица, гурајући на обичним, радничким колицима један мален, па ииак претешки терет: крв крви своје!.. . Дошли су и на гробље. Ашов је ископао једну малеиу раку, која ће убрзо скрити за навек један угашени живот. У големој тузи, у болу, који срце раздире, моле се родитељи за покој душе свога мезимчета, а мала сестрица, још зар и не схватајући величину бола и туге, ухватила се за очев скут и чисто унезверено упире очи у ону тек ископану раку .. . ЕФекат је збиља веома велики. И све творевиио Гринхутове, које он по својој иницијитиви ради, одликују се тиме: све су то мотиви душевне природе, који у гледаоцу буде нарочите осећаје. Такав му је нпр. и гипс -рељеф; „Тешки Часови" — где на постељи на умору лежи болесни отац, крај њега жена и деца са страхом и болом очекују на — свршетак! Гринхут је од млађих уметиика и има повише радова који су по наруџбини рађени: нопрсја и надгробне споменике. Од ових има поменути само један који се одваја својом оригиналношћу. На Централном Гробљу у Бечу, уздижу се над гробом једног пријатеља старЉа два мраморна стуба у дорскоме стилу. Стубови су 4 метра високи. На подножју стубова, на једној мраморној основици сгоји занисано име (Јнога који исиод тога лежи. Са обе стране засађепа су два четинара, који дају и онако мирноме крају вечности неку идиличну драж. . . Што је најзанимљивије, гледалац и нехотице помишља да су стубови збиља из сгарине: донесени отуда из „древне" Јеладе — тако су мајсторски израђени, као да их зуб времена збиљски нагриза већ 2—3 хиљаде годипа! . . . г. Учитељски курс Скоиске Црне Горе. — Прошло године одрлган је у манастиру Архангела Михаила летњи курс учитеља из Скопске Црие Горе. Знамо колико се наши читаоци интересују за све догађаје у неослобођеном Српству, па за то верујемо да ћемо њихову родољубљу угодити доношењем слике сриских учитеља из једнога округа српске Маћедоније. Пазарни дан у Ужицу. — У југозападним крајевима Краљевине Србије главно је и окружно место Ужице. Поред лепо трговине за свакодневне потребе, Ужице је и главни сточарски трг за оне крајеве. Извоз са њега велики је и стога је Ужице једаи од наших највећих центара сточарске трговине. Наша слика представља обичан недељни назарпи даи, али ће гледалац одмах опазити шта се о њему највише тражи и највише продаје.