Нова искра

— 222 —

ваздух толико охлади да се, при изласку из апарата, не може више вратити у своје гасовито стање У евима другим приликама, ваздух се загреје до врења у ликве®акционом апарату и већи део житког ваздуха брзо прелази у гасовито стање. До проналаска Остергренова није било могућности да се ово испаравање задржи. Досадашња је највећа примена житког ваздуха у америчком граду Лос Ангелесу (Калшорнија), где парочита Остергренова Фабрика производа дневно око 1500 галона (близу 7000 литара) житког ваздуха. Лос Ангелес је највеће америчко воћарство тржиште, те се највећи део житкога ваздуха употребљава за чување воћа при преносу у друге градове. „Ж- Ж-"

Ј[ригодне песме. Милорад Ј. МитровиЛ. Веоград. Штампа Оавића и Комп. 1908. стр. 3—66. Дена 1 д, Песник „Балада и Ромапса" оштампао је у засебну књигу и издао под горњим именом своје песме, које су већином одјеци, слике стања које је трајало у нашој Отаџбнни, у овој последњој деценији, и које ће, надајмо се, ако не одмах, што би било неприродно, са свим престати, оно бар са пропашћу главних твораца и њихових помагача, и само лагано пропадати, док са свим пе пропадне. Више се не смемо надати, јер не можемо бити оптимисте, као што ни раније није требало бити крајњи песимиста и губити са свим дух. Али се, ипак, можемо надати оволико колико ми чинимо: можемо се надати да ће лаганом еволуцијом нестати онога несроћнога стања и оних несрећних догађаја који су створили Стради/ју, који су створили већи, веома леп, део песама које јо песник прикупио и у овој збирци издао. Г. Митровић је дао у поезији толико да је, с правом, стекао глас нашег најбољег данашњег песника; Г. Митровић ће још дати, јер је он, и ако не много нлодан, нрави песник, али је, бар за мене лично, дао највише, дао оно што ће од његових радова остати у нашој књижевности веома дуго, ако не најдуже, песмама у овој збирци. Г. Домановић је писао и пре Страдије и дао доста; он ће дати, исто као и Г. Митровић, још, али ће Страдгуа, и поред доста великих маиа са чисто књижевне стране, имати своју специјалну вредност. Она ће увек служити испитиваоцима нашег друштвеног и политичког стања у овим последњим годинама, као веома драгоцен материјал за њихова испитивања. Онолико колико све политичне новине скупа, Страдцја ће сама дати материјала; онолико колико све новине скупа, даће за та иста испитивања материјала и Госиођа Дибари, Свиња 1'еформатор, На водама вавилонским (обе), Лав и лицемери, Орао, Врана и сиоменик, Еокошиња војска и осгале, без изузетка, чисто политичке песме из ове збирке. Шта више, чини ми се, да бих могао рећи, као што је де Амичис казао у својој Холаидији за холандско сликарство: да би се само према њему, кад никаквих других дата не би било, дало одредити какав је холандски живот био, да би ; тако исто, према Страдији и овим политичким песмама Г. Митровића, кад чак новина не би било, наши потомци могли добити тачну слику догађаја из доба коначне пропасти

личнога режима. Прочитајте Страдшју и у њој ћете наћи сва дата потребна за изучавање тога живота; прочитајте песме са политичком темом из ове Г. Митровићеве збирке песама, па ће те се уверити у истиност ових речи. Г. Домановић није писао Страдију, што му се било прохтело да се шали; Г. Митровић није певао, у она несрећна времена, зато што је сањао о цурама, цвећу и месецу: они су обојица заједнички осећали сву несрећу, сав јад, све зло што је ова земља трпела и то су они, сваки на свој начин, представили у својим делима. Г. Домановић и Г. Митровић су, по моме мишљењу, за сада (ко зиа шта још може доћи!) најбољи, најтачнији, најјачи сликари онога несрећног стања. На мермерној плочи, на којој би се хтела исписати историја догађаја из последње деценије нашега политичког живота, не би требало узети ништа више до ставове из Страдије и ове Г. Митровићеве песие, и то би били најдубљи, пајимпресивнији натписи. — У овом смислу треба разумети велику важност коју ја дајем Страдији [и овим Г. Митровићевим песмама. У осталом, врло природна ствар. Развој политичких догађаја у нашој Отаџбини одавна није био такав да су људи, који су их пратили, оцењивали и били поштени, могли бити њима задовољни. Исгина, на жалост, један део нашега друштва, и то већи, упао је био у поквареност, у политички неморал. Један део, ко непосредно, ко посредно, не улазећи у борбу, потномагао је све што је било несрећно. Други, мањи, врло мали део, живо и одлучно се борио са свим оним што не ваља. Тај мали део добио је у Г. Домановићу свога представника у приповеци, Г. Митровића у несми. Да је у нашем друштву, у коме се мало кулитвише ФилосоФија, било моралиста, међу њима би се морао наћи неко која би у својој грани дао нешто што би било пандан њиховим радовима. То ја била неминовна носледица који је доказивала да ипак, како би се с поља мислило, поред пасивности, српско друштво даје доказа да уме да буде поштено, да заслужује да живи, као што се и ноказало. Од песама у овој збирци највећи утисак, не зато што је прва по реду, но зато што је веома импресивна, учинила је на мене песма која је посгала, како би сам песник казао, пригодом прославе Св. Марковића. Велики мислилац, како хоће један, или само обичан препосилац руских социјалних идеја у наше друштво; оригиналан или не; тачан или нетачан писац — Св. Марковић, осим тога што је био велики политички борац, он је, несумњиво, веома велика личност у нашој књижевности. Таквом човеку и не треба одавати, у знак ноштовања, оно што се обичним указним величинама одаје; такви људи нису за то: то њих понижава. С тога ја потпуно разумем она песникова апостроФирања, која управља противу тих баналпих и таштих знакова уважења. Овом, понављам, веома имнросивном песмом Г. Митровић ме подсећа на речи једнога великог духа, великог песника, који је имао да говори, по смрти једног нациоиалног борца, о њему: подсећа ме на говор Т>. Кардучиа држан после смрти Ђ. Гарибалдиа. Као што се Кардучи бунио противу аплауза којим га је публика дочекала, кад је требало да говори о Т>. Гарибалдиу; као што се Кардучи бунио, кад је „добио трећи телеграм", како сам вели, којим се моли, „да опева смрт генералову", — тако потпуно разумем и Г. Митровић, који се у овим лепим десетерцима, које ћу навести, јер не могу да се отмем њиховој лепоти, такође буни: