Нова искра

248 —

Еостур стајаше иепоммно и посматраше га. Из очних дунља зијаше гробиа тама и празнина: мразовит поглед. И беле кости заклопараше опет, и костур сухи приђе му столу. Он замрзнут и не мицаше се. И испод плашта извуче костур однекуда и баци на сго разглобљене кости од лубање, наслони се својом ко. штаном и тврдом руком на његово раме и узе другом једну од разбацаних косгију са стола. Доња му вилица шкљоцну, уста се разјапише, и из шупље, искезене лубање чудно и језовито зашушта: Оа оссГрНа1е: Рагз ћазПат, раг8 осс1р11а1Ј8 е! раг1сз соп(1у1о!(1еае, Гогатеп осс! рНа1е та^пит, 1и1зегси1ит рћапп^еит, еикиз рекозиз тЈепог, сопг1уИ оссјра1а1е8, ргосеазиб ји§и1аге, тс18игае ји ^и1агез е! 1иђегси1ит ји§и1аге, здиата осс1р11.а.1Ј8, таг&о 1ат1з<1о1(1еи8, ргоиђегапИа осирНаНз 1п1егпа .... За тим приђе и притвори нрозор навукав завесу. А ои се, неком вишом силом нриморан, задуби иосматрајући и разгледајући кости. Његова предивна вила Грац.

беше већ одлетела далеко горе иза облака ка чистоме небу звезданом и остави га саморана овоме суровом костуру. Да ли ће ме се сећати? мишљаше кришом он. Да ли ће икада потужити за мном? Да ли ће јој због мене из предивних, чаробних очију канути једна бар једина сузица? Та он је њу тако жарко, тако искрено и свпм ср-

цем волео

Отада овај сухи и хладни костур стоји увек поред њега место дивне му ваздушасте виле и коштаном руком својом и храпавим гласом из шупље искезеие лубање сво.је показује увек на набацане кости пред њим. А он, натмурена чела, у почетку сав згрожен слушајући његов шупљи и хладовити глас, претура и загледа разбацане кости по сголу, понављајући механички: 08 осс1рНа1е: рага ћабИат, рага ошрИаПз е! раг!е8 соп<1у1о1<1еае. Гогатеп осс1рИа1е та§'пит, 1иђегси1ит рћапп^еит, би1сиз рекобив Мепог .... С. Ст. П.

ЈГрва кгранка ()\на ]?кт гр)

I дело ми ко крин бело, Накит: ружа мајска; Сви ми редом поласкаше Да сам слика рајска. Један само међу њима (Није ми се скрило) Ћутао је гледајућ' ме И дуго и мило. II Из погледа тога, из пажње и свега Ја осетих шта је мојој души тежња: Моја чиста љубав и најслађа чежња, Сва судбина моја сада је у њега! И осетих Веру где ми с вешНу хити: Његове ће груди твој завичај бити! III Почели су игру, — чаролију праву! На снажно му раме спустила сам главу. У његовој руци моја дрхти, гори, А блажен ми осмех са сузом се бори! IV Светиљке се гасе, Зора се већ буди;

А бол необјашњен Притиснуо груди. На изласку поздрав У свежини јутра . . . Да ли ћу га, Боже, Видети и сутра? V Враћам се с оцем. Зора већ зори. Срце ми пуно а чело гори. Пахуљке снежне крај нас пролећу, У такту валса врте се, крећу. У једном и ја (још снаге има!) Кораком валса пођох са њима: Ла ла ла, ла ла ла! А отац у смех! . . . Одмах сам стала. Не знам шта мисли? О, кад бих знала ! VI «Ј1ака ноћ ги, чедо! Лепо се одмори!« Крв ми јурну јаче а лице ми гори ; Он ми помилова образе и косу,