Нова искра

— 253 —

"1 ' '■ "" ■; ГЈ:- ■ ■ А

0 васлкгању умном, моралном и телесном, од Херберта Спенсера, превео^Ј. Миодраговић. Београд, штампарија Светозара Николића, 1908. —"Ј8°, стр. 228. Четирп чувена чланка Херберта Спенсера: „Које знаље вреди|[највише? к , „Умно васпитање", „Морално васпитање" и „Телесно васпитање" сакупљена су у ову књигу која је угледала света у Лондону 1861. године. Значај овога рада Спенсерова довољно је и најпохвалније оцењен у великим западним литературама. Глас о њему дошао је до нас много раније од нревода, јер су ово дело наши педагози читали било у иемачком било у ком другом преводу или га знају по разним извештајима и оценама. Тако значајан рад великог енглеског мислиоца одавно је изгледала и наша сиромашна педагошка књижевност. Покушаји српских превођења појединих чланака беху или сувише слаби или тако забачени да је до њих било врло тешко доћи. Г. про®. Ј. Миодраговић, хотећи да удовољи ову потребу, превео је цело дело и штампао га у стотом (дакле, у неку руку, јубиларном) издању Коларчеве Задужбине. Погрешка је, и то не мала, што је ово дело превођено са Француског превода. Крајње је време да таквих појава не буде вигае, јер српска књижевност има довољно радника који могу неносредно преводити из великих литература. Колико је неподесно превођење са превода сведочи и сам г. Миодраговић кад вели: „а имао сам при руци и превод пемачки, те сам поредио један с другим. И то је било добро. Јер не само што су ми овако поједине мисли пишчеве биле јасније, него сам налазио на читаве реченице у једноме преводу, ко.јих у другоме није било". При превођењу с оригинала помагати се, ради веће тачности, и преводима других књижевносги, доиста је и оправдано и корисно; али у овом специјалном случају не знамо да ли су те реченице, што их је писац палазио само у једном преваду, баш пишчеве или су произвољни преводиочеви умеци. Толико о путу којим је ова изврсна књига дошла до нас. 0 њезину садржају није потребно много говорити, јер ће ова књига бити несумњиво одличан требник нашим васпитачима. Издање је укусно, а цена од 2 динара (а у повезу 3) сасвим је скромна за наше прилике. Доиста не би требало да буде ни једног озбиљнијег васпитача без ове књиге, која има, поред најодабранијег садржаја, још једну ретку, рекли бисмо чисто Сиенсерску особину: она нагони читаоца и на самосгална размишљања, чиме се несумњиво увећава фонд читаочева знања. Да ме не би ко запитао: за што о једној стручној књизи пишем у „Новој Искри", том нашем породичном листу, одговорићу и без питања: само за то што бих искрено желео да интелигентни родитељи (који не морају у васпитању своје деце очекивати скоро све од школе) добаве ову књигу у којој ће наћи и најлепше уломке о прииреми за васпитавање деце, о последицама родитељског незнања, о љубави и поверењу међу родитељима и децом, о дечјо.ј храни, о игри и т. д, С.

* У Штампарији Ф. Битермаиа (Сомбор) штампана је „Наука о српским писменим саставииа за школу и народ". Књигу је саставио Јоваи Благојевић, учитељ српске више. девојачке школе у Сомбору, а цена је 1 круна, велич. 8°, стр 184. * У издању књижаре Агкпа & Со (Беч) изашла је нова карта Балканског Полуострва. Натпис је „{ЈђегасШкаг!;е с!ег Ва1кап81,аа^е11 (1:3.000.000). диз 8сће<1а-81;етћаивег НагккШз гетнИг!; топ Ш\ Каг1 Реискег. Шеп, 1903". — Карта је пуна погрешака и не може се препоручити. * Из „Финансијскога Прегледа" (Београд) оштампани су у засебну књигу: „Економски основи заштите, од С. Патена, про®есора политичке економије у Пенсилванији, превео Мил. Ј. Радовановић, про®есор велике школе. — Београд, Доситије Обрадовић — штампарија Аце Станојевића, 1903." — Књига је у величини 8°, има 116 страна, а цена је 1 динар. * Изашла је у Бечу (издање Ф. Ланга, 1903) религиозно -ФилосоФСка расправа ;; Меп8сћ§'е181; ип<1 б-оШш! ТеЈсћпшПегз КеИ^опврћПоворМе, аиГ ОтипЛ уоп Певвеп Ме1арћу81к топ Вг. УМ. М. Ка(ћташшс." 8°, стр. 117.• * Од 10 о. м. почео је излазити у Београду нов лист „Устанак". Овај лист нрати само догађаје у Маћедонији и Старој Србији. Број се продаје по 5 пара дииарских. * У Сан Франциску (Америка) штампао је Лазар С. Ћурчић у засебну књигу своје доживљаје »Под земљом у Америци". * Г. Богдан Поповић, про®. у Великој Школи, довршио је ревизију и допуну Француско -српског речника Настаса Петровића. Сада је изашао и други свезак ^—2) и продаје се, као и први, по гаест динара. * Смаил-ага 'Бемаловић, из Мостара, штампао је о свом трошку песме Османа Ђукића Ашиклијв. Цена је 1 круна, а новац треба слати Шарић-Аги Кајтазу, трговцу у Мостару. * На Збору ПроФесорског Друштва, који је био у Београду 3. о. м., читали су своја предавања: Др. Миливо.је Јовановић „0 нсихолошким експериментима у средњој школи" и проФ. Ст. Максић „0 педагошкој спреми иаставника средњих школа". Поред ових предавања третирана су и ова три предлога: 1 ;; 0 установи јавних популарних нредавања у местима где има пододбора „ПроФесорскога Друштва", 2. „0 установи Фериских курсева за наставнике средњих школа" и 3. „Како да се унапреди рад ПроФесорског Друштва?" * Бг. 8. написао је врло симпатичан чланак „Б1е зегМвсће Уо1к8рое81е" и штампао га у 654. бр. недељног листа „ХЈпзег Ваи^Ггешк!" што излази као додатак дневннка „ Напотегашзсћег Соипег". „Г. Петар Ј. Крстић, свршени консерваториста и други капелник у Народном Позорипггу, компоновао ,је литургију за мешовити хор иа основу срнских народних мотива. Одбор Св. Синода у Русији донео је нохвалан суд о овом музичком раду даровитога и вреднога Кр-