Нова искра

- 268 -

Па да умрем. Што, ЗулФи ? Волим с Исмаилом иодељу, него боз њега век ... Он је тамо . . . — Чучук-ханум .. . мајка твоја . . . — Мајка моја, ЗулФи .. ., нлакаће ... Зар једна мајка плаче за ћерком? — И зар једна драга тугује за драгим? — Ниједна као ја . . . Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће. А она га чекала, и, ево, дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и иајрадоснији празник његов Ђурђев дан . . . Ђурђев дан је сутра, а оиа је у постељи, свиленој. Л.ежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусаФиродаји, час у диван-хане, час, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу, на доксату: да јој мирише земља покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лигаће, и да јој мирише бехар... А од ире три дана је у соби, из башче, одакло кроз прозор види каницик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук. . . Сад је у постељи новој, све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом. Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили. И тој су се постељи дивиле Лесковчанке. И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом. А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун . . . Исмаилово рухо, Исмаилово оружје. . . У великом дрвеном ка®езу, ирема постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт ... Ове Исмаилово; ту је, у Прокупљу, ве11 читав месец. Гледала је све то она умним очима два месеца, а носле, молила да се из Топлице донесе; и, ево, месец даиа чулним очима то гледа. Гледала, погледима миловала, па се уморила. Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори. Њена мајка, и мулина кћи, које јој се од постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава. Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави. Увек, само о Исмаилу говори. Његово јој је име на уснама. Не стиди се од мајке више. Пре се стидела. Ни мушке птице пред њом нијо поменула, а камо ли човека. А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: ево Исмаила! Долази по мене, благо мени! . . . Зна дан, сат, час његова доласка. „На Т>урђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... но мене ..." То је казала ЗулФији, али није мајци; Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чошљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело: као смиљ жуто лицо зажареиих јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е јо сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, кому со радује. А на њену се лицу радост опази, неисказапа радост, раширише се и онако широке зенице, иагло се подижо да устане, па кад не могадо, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:

— Онила сам ја леп сан; сво овце и јагањци, ливадом иду, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена: пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с „миздраком"... Ја сам мислила да јо то Исмаил; а оно... Хедрлес (Св. Ђорђе)... Благо мени!... Курдишете сат увек кад мујозин чита вечорњи езан . .. Курдииште га сад пред зору, да у зору тазе ради. — Фати, бебег'м (зеницо моја)! Зашто да у зору тазе ради ? пита мајка, љубоћи је. Свесно схвата питање, а бесвесно одговара: — Исмаил ће у зору овамо ,.. иа ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној... И јенђе... дошле!... Ево му мајке... Аман!... Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!.. . Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку. . . Јенђе из Топлпцо дошле . . . Јараби шућур ! . .. Јараби шућур! . . . Јараби шућур !. . . Говорила тако, у буиилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу спремљену за ђердек њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил за свадбу спремио, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за виђење . . . Простреше јој робиње постељу; ударише јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести. Обуче јој Исмаилова сестра невестинску хаљину, метнуше јој на грло Исмаилов бисер, и сав други накит, гривне с рубинима, обоце са саФирима, челенку са смарагдима ... За смрт је спремише као за свадбу. Дан смрти је већи празпик од дана рођења, и од дана венчања. Онростио се човек тада свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучно. Обукоше је, накитишо је. . . Тражила је јасмин и јоргован ... Унеле робиње мирисаве гранчице јасмина п јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе по јоргану .. . Мирис . . . Она се радује... 0, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао !. . . И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обуклс, накитило; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови . .. И Фати као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот носле смрти. И тврда вера у то развлачп јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом... ОЉедало јој је мало, биљбиљур, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако. Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке! Гледа се у огледалу и намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик кошуљу с мемицама око грла, да со види, смеши се радосним осмехон . .. — Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај молим те . . ., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли