Нова искра

— 285 —

Њ. Б. Краљ Иетар I. — У овом броју доносимо највернији и најновнји лик Н>. В. Краља Петра I. Лик који смо донели у 6. бр. „Нове Искре" из млађих је Краљевих година. Последњи дан Помиеје (сликао Карло Брјулов). Опширан онис ове слике и њезин значај за руско сликарство види у 8. овогод. броју „Нове Искре" у чланку ,/Руско сликарство у XIX веку." Циганчица (сликао К. Е. Маковски), Мочар (сликао Васиљев), Медина иородица (сликао И. И. Шпшкин) и После кише (сликао Левитан). — Све ове слико доносимо уз чланак „Руско сликарство у XIX веку." Сво су те слике производи најисгакнутијих руских сликара и довољно помажу разумевању чланка и ствараљу мишљења о руском сликарству. Доведене у везу са пређашњим рускнм сликама из „Нове Искре", моћи Ке. према нашим приликама, дати читаоцу доста тачан појам о данашњем стању руског сликарства. Овим смо се прилично одужили старијој браћи својој, која о нама, на жалост, не воде онолико рачуна колико то захтевају рођачке везе и средства којима располажу. Њу-Јорк. Главно месго Оједињених Америчких Држава има данас преко 3 милиона становника. 1609. год. ово су место колонизавали Холанђани и дали му име Нова Холандија. 1664. отеше га Енглези и у почаст Херцегу од Јорка, доцније краља Јакова II, дадоше му име Нови Јорк. — Њу-Јорк има преко 300 основних школа у којима учи више од 150.000 деце; више образовање даје Со11е^е о^ Ље СИу Хе\\ 7 -Јогк, а за женске ^оппа! Со11е§'е. Научна издања приређују АсаЛету о! бсјепсе, Акас1ету о! М о(1гс1 ие, Ма1ћета1;1са1 8ос1е1у и др. научни заводи. — Велика су позоришта АсаДету оГ Ми81с, Ба1у'з Тће-

аћге, ВгоДшу Тћеа1ге и др. — Њу-Јорк се нарочито одликује огромним бројем добротворних установа, те се може рећи да је утицај оваквих завода јачи од државног. — Саобраћај у каналу одржава 400 пароброда; улични саобраћај, поред масе Фијакера, одржава и 30 трамвајских друштава; право је чудо техничке израде Њу-Јоршки Е1еуаћес1 (железница над Њу-Јорком). — Њу-Јоршки новчанм саобраћај одржавају 50 народних, 43 државне и 23 штедионичке банке, поред масе приватних новчаних завода. — Њу-Јорк има преко 12.000 оабричких етаблисмана у којима ради око 400.000 радника. — Какве су грађевине у Њу-Јорку може се лепо видети и на нашој слици. Соврашице у Средњој Добрињи. 0 црквеним елавама наш се народ увек скупља око цркве где пробави цео дан. Тако је и у Средњо.ј Добрињи. Али у овом месту има нешто што се не налази код свих цркава. Наше цркве обично имају у својој порти народну триезу (вењак) око које се сакупе гости и сеоски домаћини, али у Средњој Добрињи, поред овакве заједничке трпезе, имају угледнији домаћини и своје нарочите „совре", по којима се чардаци над њима и називају соврашице. Њихов изглед врло се лено види па нашој слици. Душапова тврђава у Скоиљу. — Данашњи догађаји у Маћедонији и Старој Орбији обратили су на се пажњу целога света. Како се ти догађаји развијају, знају наши читаоци из политичких иовина. Свету је такође позиато шта о њима мисли српски народ и која су његова права на ове земље у турској царевини. — 0 Скопљу је већ било говора у нашем листу, а овог пута доносимо слику тврђаве Цар-Душанове, у којој је данас дивизијска управа турске војеке и војничка болиица. —

ХРОНИКА

0 порзклу човгчјзга рода. Једно од најзамашнијих питања по човечји род је, нема сумње, од куда води он своје порекло, како се развио из нижих, мање савршеннх облика до данашње висине. За ово питање везиване су најразиоврсније приче наивне народне маште, као н. пр. да је човек поникао из бреста, јасена и других дрвета; око њега су у љутој препирци поломљена толика научна копља, иа ипак ће оно још за

дуго остати нерешено, неразбистрено. Као да и ову загонетку притискују окови крилате речи Дибоа-Рајмоидове: ^погатиз, ^погаМишб! 0 томе сведочи, донекле, и скорашње нредавање угледног знаоца земљине историје, берлинског геолога и палеонтолога, про®. Д-р Вранка (Вгапсо), што га је држао иа У. међународном збору зоолога у Берлину*). Најстарији споменици о битисању човекову на земљи, или барем бића сличиих човеку, припадају најмлађим добима земљине историје. Постоји јака сумња у све досадашње наласке, којима се хоће старост човечјега рода да пренесе у терцијерно доба. Бранко нарочито скреће нажњу на то, да многе опаке заблуде потичу од стародавног начина закопавања мртваца, јер се тако спуштају *) Јаћг1). (1. На1иг\^188. 1902.—3. стр. 147.