Нова искра

268 —

Уиљем Гед златар. Шотланђании, изнашао је је 1725. год., сирављање стереотипних плочица, које су данас од велике важности, и то превлачећи гипсом већ сложена слова. У Единбургу је 1739. год., прва књига штанпана, где су употребљене са успехом те стереотипне нлочице. За израду и усавршавање овог лепог изналаска, Уиљем Гед жртвовао је своје доста велнко имање, али од тадањих штампара сматран је тај изналазак као интересантан

куриозитет, без икакве практичке вредности, и ни један не хтеде да га употреби. А и сами радници, бојећи се тога изналаска, правили су му сметње; тако, кад је од универзитета Кембриџског добио повласгицу за израду Библије, и других црквених књига, навлаш су правили погрешке у слогу, да је штампање било забрањено, а плоче уништене. Напуштен и заборављен Гед је умро у највећој беди. Ова листа несрећних а ђенијалних изналазача, могла би се продужити и увећати, јер њих је тако много, као

што је велики број оних који после њих долазе те уживају плодове њихова труда и рада, и као што то обично бива не само са изналасцима, већ у опште са сваком новом идејом, којом се обично користе људи који се нису никад, никаквим идејама одушевљавали. Свакако вреди нрибележити оакт, да је живот великих људи изиалазача био мучан, а свршетак готово вазда трагичан.*) А какве .је муке имао и са каквим неповерењеи пре-

дусретнут Фултон изналазач пароброда, навешћемо само његове речи: „кад сам градио свој први паробод у ЊуЈорку, публика је гледала равнодупшо, шта вигае презриво, мислећи да је то замисао буновног сна. И збиља, пријатељи моји чисто су зазирали од мене. Олушали су мирно моја тумачења, али на лицу сам им читао неверицу. Идући сваки дан на бродарницу: слушао сам шта говоре људи који ме иису познавали: презпру, смеју се и ругају моме предузећу. Често чујем где се из гласа смеју, где јетко *) Види о евелу у Д)еи1зсћс ХУаЛс® 1898., чданак »ЕгКп<1ег1о8."

К. Е. Маковски Циганчица