Нова искра

- 262 —

телима особине њихове, и зар такав човек да ие буде опасан и самом престолу, па шта ће онда бити са златом и сребром, зар неће вима цена спасти, кад им почне конкурисати стакло са таквим особииама? Пресуда је била готова, бедни изналазач несломљивог стаклета, био је погубл.еи као бунтовник! А тајна његова изналаска осгала је и до данас необјашњена. Исто је тако жалосна судба била једног провансалда Алексе. Овом механичару испало је за руком после дугог рада, да за своју радњу иаправи згодну справу као рекламу, са којом би и данас какав Фабрикант аутомата прославио своју радњу. То је био вештачки иаправљен скелет који је, помоћу једног у постољу скривеног механизма, свирао различне комаде на гитару. Кад је изналазач изложио овај свој рад, попови оптуже несмотреног вештака, да је у дослуху са ђаволом. И парламенат га окриви због чаролпја, и несрећни изналазач платио је за своју вештину — која' би га даиас направила богаташем — смрћу на гломачи, и то — да трагедија буде комична — заједно са његовим изналаском, музикалним скелетом. Сличне је судбе био и швајцарски механичар Луј Жакет Дроз (рођен 1752. год.), који је конструиеао различне андроиде, и између осталих један — чије је савршенство до сад недостилшо, — који је представљао како девојка гледа у ноте и свира на клавиру, а кадгод доврши свирање — усгане и поздравља друштво. Али, овај славни механичар не задовољи се само тиме, хтео је да се и други диве његову изналаску, те оде у земљу биготерије, у Шпанију, где га инквизиција оптужи за мађије, и хтеде га у славу Божју да спали, но благодарећи слепом случају: у последњем тренутку побегне и врати се у своју домовину. Славни Физичар Дионисије Паиен, рођен 1647. г. у Влоа у Француској, а умро је не зна се кад, нити се зна где (мисли се да је умро 1712 године, заборављен и у највећој сиротињи). Папен је усавршио ваздушни шмрк домећући нарочите клапне вентилима, што је био први наговештај за ваздушпу железницу, изнашао је лонац у ком^ се кости могу да скувају; њему смо захвални за употребу парне мапшне и друге важне новине и савршенства; он је био први изналазач и творац пароброда. Сто година пре Фултонове вожње но реци Худзону 1707. г., пловио је од Касела до Миндена 22 километра, остављајући за собом све чамце и чунове, али и изазивајући мрзост и страх лађара, који као бесни јурну на брод, злостављајући све на њему; а брод развале заједно са парном машином. Пропао услед ове катастро®е, душевно сломљен, Папен је на лађи једрилици отишао у Лондон, где је, мисли се и умро.*) *) Герланд у чланку »Рарт ипД (Не ЕгКпДип^ Дег Батр^таасћте (у ^Уез^егташгз МопаЂв НеДе Вс1. 47, стр, 438—454) вели да еснаФ лађарски града Миндена није хтео иустити да лађа са точкастим весдом иређе иа Фулде у Везер, и лађа Папенова била је од лађара Минденских изнета на суво и разлунана. А из једног писма Лајбницу види се да он није мислио метнути парну мапшну на ла!)у.

Није боље прошао ни Џон Еор који је 17 77. год., на угљеним мајданима херцога НорФолкшког, направио шине од ливена гвожђа, на којима се вагони — као при коњском трамвају — покрећу са врло малим трењем. И тек што су кола пуштена у саобраћај, радници нападну и разоре све то, а сав угаљ донет на њима спале. Ђенијални изналазач у мало због тога није главом платио. Уиљем Ли, свештеник у Келвертону у Нотингхемпширу, изнашао је још за доба краљице Јелисавете прву машину за плетење чарапа. Да би се својим изналаском користио, молио је да га држава у томе потиомогне. Али краљица, не појимајући саму ствар, одбила је давање повластице — противно жељи министара — бајаги да пе би страдале ручне плетиље чарапа, чији су производи тако скупи, да велики део инглеских становника није тада никако носио чарапе. Ли је ззтим отишао у Француску и у Руану и Паризу основао Фабрику чарапа. И при свем том овај је ђенијални изналазач као пуки сиромах умро од глади. Маркиа Соломуна де Ко изналазача иарне махине Ришеље је стрпао у лудницу, јер му је досађивао са својим изналасцима. Инглезу Џону Ломбу године 1700. пошло је за рувом да изиађе тајну сардинске Фабрикације свило. Издавање те тајне, у то доба, кажњавало је се смрћу. Лбмб вичан талијанском језику, био је више година као кал®а у једној предионици, а затим као мајетор. После пеког времена врати се у Инглеску као први и једини стручан човек у томе послу. Потпомогнут новчано он оснује у Дербију прву Фабрику за предење и ткање свиле, и то иредузеће испало је најсјајније, јер је знатно смањило експорт сардинских свилених Фабриката. Осветљиви Фабриканти талијански пошл>у у Дерби једну лепу Венецијанку, снабдевши је богато свачим, а с препоруком да се дуже задржи код Ломба, и да га упропасги, уништи. И она дође код њега, потплати једног његова настојника, те је редовно несрећпом Фабрикаиту давала отрова, који полако али поуздано дејствује. Ломб тако постепено трован, умро је у 29 години, пошто је многа савршенства на разбојима нанравио. Машине за разбоје тек су 1822. године уведене, а могле су се завести још пре једног века, кад је Инглез Џон Ееј изнашао цеви и чункове, с помоћу којих се брже и јевтиније че. Као и у многим другим случајевима тако и овде, раденици су то сматрали, да је протићу њихових интереса, и гледали су свакако да снрече употребу таквога разбоја. Сматрајући себе тиме оштећеним, бесне гомиле радника јурну у Кејову кућу и радионицу, униште сав намештај, посуђе и Фабрикате, а јадног изналазача хтедоше да линчују. Једва је с помоћу два нријатеља, сакривеи у једној корпи, сачувао свој живот, и после побегао у Француску. Но и тамо је био лоше среће, јер свој изналазак ни тамо није могао да уведе, и дочека исту судбу коју су дочекали и остали његови предходници изналазачн, — умро је у великој сиротињи и оскудици.