Нова искра

299

Иа растанку тужном са лшвотом својим, На умору мајка за њих сузе рони. Богињо огњишта, дане им поклони Лепе као гато је и мој живот био (< ! На сваком олтару моЛила се г ги'о Китећи их миртом и ружицом бледом. А кад вам се, бози, одужила редом Кад сте сви јој чули искрено »опрбсти!", У соби, иред одром од слонове кости, С прошлости љубавне чедни вео сиими: »0 свадбени одре, где ме супруг прими Као љубу своју, — збогом, збогом сада! Алкеста ће у смрт! Сети је се када, Ти знаш да је била нежна, верна, чиста! Можда ће и друга у теби да блиста; Срећнија ал' с мањом љубављу од моје у ! И над одар наже бледо лице своје, Пољуби подглавље, па се онда диже. Кад нас виде плачне, приступи нам ближе И руку нам пружи. — Загрл^ену јаче

Алкеста Магласте даљине дивни азур купа. Видим залив Јолхос и срећан и мио, Пелиос, мој отац, ту је владар био, Видим осунчане светлуцаве вале И птичице беле — једрилице мале.' (ужаснута) Не, не, то што видим паклена је варка! Ах, превозник стари и проклета барка. Нестрпљиво виче: „Јеси л' спремна?.. Дођи!" Први иолукор Ш', га вели ? Адмегос Ах ћути и варке се прођи! Ја те живу грлим. То је ма,шта била. Алкеста А други ? Бог црни дугих, страшних крила (показује на двор)

Левитан

Пред жетвом

Адметос је води и молећи илаче: «Спаси ми је, Зевсе, спаси је од јада к ! Први иолукор Мир! Ево из двора долази нам сада. Други иолукор Адметос је држи! Први иолукор Бледа је и сетна! ПОЈАВА ТРЕЋА Пређашњи, Адметос и Алкеста Алкест а 0 видици светли, Тесалијо цветна, Облаци над шумом, — како сам вас; рада! Последњи пут тулша ја вас гледам сада. Адметос Сунце што се жетви осмејкујеш плодној, Дивна цветна ноља у земљи нам родној: Погледајте и нас, — час растанка ступа!

Што преда ме стаде када смрт наслути' ? »Алкеста!« — Чујеш ли? Јоште зове !.. Адметос Ћути! Алквста. (пружајући руке) Стаза ј' тамо страшна, подземна и мрачна!.. Ај, вуку ме!.. Помоћ! . Сунца, сунца зрачна! . Адметос Авај, то је занос! Кор Нека седне мало. (воде је према једној мраморној клупи) А}кести (пошто је села) Остав'те ме. Хвала.!.. То ми се и знало! (хоће да устане) Ах, не могу више! Ту је рочно доба. Прострите по клупи као на дну гроба!.. Адметос Док сам у животу ти мртвима нећеш! Црни боже смрти, што ми дом облећеш,