Нова искра

308 —

око другог периодички окреће. Има и троструких, четвороструких и у опште многоструких сунаца. Многа од тих сунаца нису беле боје, као што је нагае, већ имају најлепше ниансе боја: има их црвених као крв и црвених као скерлет; има их жутих као поморанџа, љубичастих као цвет љубичице (а — Зеца), зелених као смарагд, плавих као саФир ( а — Херкулеса). Код многих двојних звезда виде се на .јлепше комбинације контрасних боја: једна је неранџаста, а друге зелена као смарагд (у — Андромеде) или је боја топаза комбиновина са бојом са ®ира (а — Херкулеса); једна је као злато, а друга љубичаста (а — Зеца); Жизар у Вел. Медведу бљешти као два крупна брилијанта и т. д. Има их која су од доба првих прецизних мерења Хипаркових — ево већ 2000 година — посгепено гу-

сипа сву топлину својих зракова и пушта у загрејану атмосФеру таласе најинтензивније светлости. Кроз неколико дана остаје при тој свотлости, па већ почне с дана у дан постепено слабити, ма да небо остаје исто овако чисго као и данас што је. После једне недеље изгуби оно половину своје сјајности, а после 15 даиа можемо слободно гледати у њега, по том ослаби још већма, постане бледо и суро и простире само неку тиху, суморну светлост на земљу. Ну одмах за тим оно поново оживи. Најпре се опазе први појави у јачању загашене светлости, оно постаје беље, сјајније. Жар се његова распаљује и појачава с дана у дан и па недељу дана после минимума сјаја, оно већ почиње пуштати зраке светлости и топлоте. Појачаље светлости напредује ностепено и кад се исиуни периода дана једнака оној за коју је сјај опадао, Сунце поново

Е. Е. Волков била свој сјај, па се чак и сасвим угасила. Има их чији се сјај постепено појачавао, те су данас сјајнија, како никада нису била. Има их која су променила ниансу боје те је ослабила пли се појачала. Има и таквих сунаца, што су се нагло појавила, бљегатала кроз неколико недеља или месеца, па се по том сасвим угасила. Таквих је до сада запажено око двадесетак. Код других .је пак звезда запажено периодично мењање сјаја и то тако: да звезда која се у почетку није видела голим оком, постепено се по.јави, појачава своју светлост, сија неко време најјачим сјајем, по том постепено опада, па и ишчезне сасвим. После неколико дана појави се опет и обпавља исте ®азе у сјају. Та је периодичност тако тачна, да се данас већ унапред одређује рачуном. Желите ли знати, како изгледају те особите промене ? Замислите да је наше Сунце такво. Данас га ево како

Јесење доба

засија свом својом силом, свим сјајем својим. — Звезда % — Лабуда варира тако од 15. до 11. величине у периоди од 404 дана; звезда Мира (о — Кита) варира од 2. велич. до потпуног гашења за време од око 831 дана. Код других се те промене збивају за краће време. Нај брже мења свој сјај звезда Алгол (/3 — Перзеја) у глави Медузиној. За време од 1 д. 10 с. 24 м. пређе она од максимума сјаја у минимум и за толико се опет врати, иа тако иде непрестано. Какве су то свемоћне силе које управљају тим гигантским метамор®озама светлости? То наука још није могла потпуно расветлити. Што се тиче оних краћих периода зна се, да то долази од правих помрачења услед каквог тамног тела — планете, која обилази око тога сунца. То је и поуздано утврђено 1890. за Алгола. Помоћу телескопа откривен је велики број двојних звезда, које обилазе једна око друге за време које астрономи знају тачно нрорачунати. То обилажење свршавају