Нова искра

- 23 -

Није прошла ни година дана, Вели Вуче својој верној љуби: «Љубо моја, кићена Марице! «У твог баба, славна цар-Лазара, «Кажу мени, има доста блага: „У њега су седам кула блага, «Четири су бијелога блага, «А три куле жутијех дуката, «Може л' нама једна допанути «Од мираза твоје бабовине? 8, А вели му лијепа Марица: «Господару, Бранковићу Вуче! «Истина је што говоре људи : «У мог баба немерено благо, «Све динари и дукати златни ; «Већ ако ћеш мене послушати, «Ласно ће ти благо допанути: «Да идемо мојој бабовини. «Ја сам бабу вазда мила била, «Пазио ме кано мезимицу, «А китио кано голубицу; «И тебе ће лепо дочекати, «Веле ће ти дворе саградити, «Даће теби блага и господства, «Да благујеш и да господујеш, «Догод бабо буде у животу. «Код њега су многе поглавице, «Што чувају хазну Л§зареву, «Код њега је Обилић-Милошу, «Млади јунак ока соколова, «Верна слуга цара честитога; «Ал' се за то немој забринути: «Када дођеш у Крушевац равни «И заседнеш бабу уз колено, «Моћи ћеш их све узет' под руку «И добити кључе од ризнице.* То је Вуче једва дочекао, Па не часи часа ниједнога, Већ нагони своју верну љубу, Те је ситну књигу накитила, Па је шаље милом бабу своме: «0 мој бабо, славни цар-Лазаре! «Ево прође читава година,

360

37°

38°

390

«Откако си мене удомМо, «И добро си мене удомио : «Бранковић је господско колено, «Лепо ми је у његову двору, «Свега доста, свега изобила, «А пази ме кб своју зеницу. 400 с< Ал' ме почуј, мој мили бабајко! «Овде ј' лепо, код тебе још лепше, «Тебе сам се много ужелела, «Тебе, бабо, и твоје милоште. «Још ме почуј, мој милосни бабо ! «Давно си ме веће удомио, «Мираза ми ниси намирио; «Не тражим ти земље ни градове, «Нити тражим на гомиле блага, «Свега тога у Вука имаде; 410 «Али немам бабова ми двора, «Ни у двору твога добра, бабо, «Већ ми кулу покрај своје гради, «Да ја теби у Крушевац дођем : «Ту имаде моје бабовине, «Нека знадем да баба имадем*. Кад је Лази књига допанула, Књигу гледа, намах другу пише, Па је шаље снојој кћери милој: «Кћери моја, кићена Марице! 420 «Хајде к мени, кад год ти је драго, »Доведи ми мила зета мога, «Мила зета, Бранковића Вука, „Лепу ћу вам кулу саградити «Украј своје и лепшу од своје. «Кад си била у оца девојка, «Лепо те је бабо миловао, «Ни данас те отурити неће; «Кад ми дође Бранковићу Вуче, «Код дванаест мојих војевода 430 «Седеће ми први уз колено, «Даћу њему 1{рушевац под руку, „Па вам онда лоше бити неће. «Хај'те к мени, кад год вам је драгоЛ То је Вуче једва дочекао, Па не прође ни недеља дана, Опремише што за пут ваљаде И одоше у Крушевац равни, У Крушевац, у царску тазбину.

..

/Тиетићи @2(ЦЕСМЕ У ЦРОЗИ. ЦРЈ4ЧИЦЕ, ИМПРЕСИЈЕ)

@т~

к«

1о се више пење Него што би смео, Много ниже пада Него што би хтео.

~ тт ®>^|2р^

~ 5 е)

-^2јЗ

)\ м а ј л к ј е (из туђег нкза) XXXI

XXXII. „ Капља камен дуби!" Истина је стара: И мушко се срце Оузама отвара. XXXIII. Вахтеваш ли оно што другом пе прашгаш, Буди и сам спреман да много испашташ.