Нова искра

Изађе пред њу Кита са засукании рукавима, дочека је и ириђе јој руци. — Добро вече, снахо! — изусги баба-Гаја. — Добро ти Бог да, баба-Гајо!... Хајде унутра да седнеш, да се одмориш. — И узе је за руку, уведе у кућу (кујну) и даде јој столичицу, те седе. — Ох! — уздахну баба-Гаја... А нема јога Траје? — Нема га. — Неје никако долазио од како је после ручка отишао? — Неје долазио ... Ва чудо ми ,је што се толико задржа . . . ама, мислим, сад ће доћи; већ јо мрак, акшам 1 ) је викао. Поћута баба-Гаја, па ће онда упитати: — Јеси ли прислужила кандило? — Јесам. Ч им је клепало зачукало, одмах сам кандило прислужила. Баба-Гаја навире на отворена собња врата, и ако не сумња, и виде како кандило светлуца ... — На, остави пред икону — и пружи Кити кључ црквени. — Баба-Гајо! Види што сам ја направио — виче старији унук — ... Види, види, што имам ја ! — показује кадионицу млађи. — Добро, благо баби, добро! . . . Идите још мало поиграјте, док не дође тата .... Деца истрчаше у двориште. — А је л' Траја понео пиштољ? — пита баба-Гаја. — Не; ено га на чивилуку код иконе. — Хм! — учини баба-Гаја и заћута. Мрак се спушта по кући, по соби, по дворишту; мрак обавија земљу. . . мрак обавија душу, материну душу . .. У кући ватра са огњишта осветљава мрак у соби слаба светлост од кандила пробија мрак ... А у души ?. .. Баба-Гаја пбгледа у кандило, у икону ... прекрсти се и прошапута: „ Свети Никола, помагај!" У том се зачу јак топот с поља, рекао би: земља се тресе . .. врата се нагло отворише и у дворишту се појави — Траја. Деца повикаше: „ Тата . . . тата,!" Траја викну: „Пст!" и подупирачем подупре врата. На то баба-Гаја скочи ... али се зачу други јачи топот и звека силавских дрангулија... — „ Отварај!" — чу се вика и лупа у врата. — У том баба-Гаја дође до Траје, руком га трже да иде у кућу, а Кита викну: „Доцо унутра!" и уђе с њима у кућу. — Ко је? — викну баба-Га,ја. — Ја! — Ко си ти? — Емин! — А, ти си !... Кога тражиш? — Трају! — Нема Траје! — Има! — Нема! ') вечерња молитва с џамије

Отварај да видим! — Нећу да отворим! — Отварај!. .. Наваљује на врата да их силом отвори. — Отварај! — Отворићу, ако ми даш бесу! — Ха, бесу!... Какву бесу? — Бесу... да ћеш најпре мене убити, па преко мено мртве ући у кућу!... Овај необичан захтев изненади Арнауте ... изненади и збуни... и они ућуташе. Затим се чу њихово шапутање. — Убиј мене! — наставља баба-Гаја — па да се међу другарииа можеш похвалити како си био јунак те си једну бабу убио!... Убиј ме! — Отварај!... — Дај бесу, па да отворим!... На ову вику сташе се скупљати људи и заустављати пролазници. — Шта је то, Емин-ага? Шта ти је учинила бабаГаја? — питају једни. — Остави се, тако ти вере, не нападај на кућу, да не поплашиш децу! Грехота је! — говоре други. Наста неко објашњавање. Затим се чуше гласови: „Хајде, хајде, не љути се!... Омири се !... Не нападај на рају, тако ти Бога!... Зар да се јуначиш спрам једне бабе!... Срамота је и грехота!".. Почеше се разилазити... Ко би у том тренутку могао видети баба-Гају, не би никада у њој познао ону стару, погрбављену, кашљуцаву баба-Гају! Не. Оно беше јунак-баба... јунак-мајка, која снагом материнске љубави брани своје срце, чува свој пород од погибли !... — Нема их! — прошапута један глас споља. — Одоше? — пита баба-Гаја. — Одоше!... 0, хвалим те, Боже! — узвикну баба-Гаја, кад се врати у кућу. — 0, хвала ти, слатки Свети Никола! —- и погледа у икону и прекрсти се. Деца се шћућурила око мајке.... Траја грозничаво иде по соби; брише зној с чела... раскопчава на грудима минтан и тамо брише зној, па руком маше те се хлади. Уђе баба-Гаја у собу... Траја се спусти — седе. — Одоше!... Нек сломе врат, да Бог да! — речо баба-Гаја. Тајац. - А шта је то било, синко, те се толико задржа? — упита баба-Гаја. — Шта је било!... Добро је кад ме видиш живога!... Геци: хвала Богу и Оветоме Николи што ме живога доведоше! — Хвала, по сто пута хвала! — Каква ти њива, — настави Траја, — каква ти земља, каква ти кућа, какво имање у Турској ?! Нигата иеје твоје, нигата не можега ни имати!... Најбоље, продај све, па иди у Србију, сачувај главу — то је доста! Живи после колико ти дао Бог; барем знага да ћега од свога