Нова искра

- 60 —

да јо сада иико и ништа. Сам воли: „Од како памтим себе... у глави ми је некаква магла. Никада и ничега се не сећам... Некако ми је... неугодно... Изгледа ми да сам се целога века само пресвлачио... а зашто ? Не знам. Учио сам, носио сам мундир племићског института... а чему сам се учио? Не знам! Оженио сам се... обукао сам Фрак, затим халат... а узео сам рђаву жену. Зашто? Не соћам се!... Упропастио сам све што је било, носио сам неки сиви капугић и зелене панталоно... а како сам пронао •— писам опазио... Служио сам у државној благајници... мундир, Фурашка са кокардом... упронастио државне новце, навукли ми апсеничку блузу... Ва тим... ето. И све као у сну... а? Смешно?" Данас је Нашћин подводник, а уз то Квашњи пиљарици носи корпе на трг. Намерник, туђин Лука, лице је у драми, које једноликост живота свих осталих усколеба и уноси нешто ново, дотле ненознато. Од његова доласка догађаји се брже развијају. Цео талог ускомеша се и покрене под његовим утицајем. Баска се, по његову наговору, реши да са Наташом оде у Сибир и поведе нов живот. Али у свађи са Василисом и њеним мужем, убије овог, те, окрививши у исти мах и Василису као учесницу, одлази с њом у тамницу. Глумац, жељан новог живота и лечења, — обоси се. Ана Ељешчева умире крај његове угехе, али јој се у последњим часовима порађа жеља да јоште живи, ма се и даље мучила! Подрум закупљују и даље га издају друпггвеном талогу Евашња и Медвјеђев. Лука је чудан и довољно необјашњен тип. То је човек који путује по руској земљи (овога пута пошао је у Малу Русију где су, вели, „открили нову веру"). Ако је он апосгол Горкизма, последице његова рада не могу задовољити пиког. Он је духовни анархиста, и ако би га тај назив увредио. Пун је речи од утехе, па их сипа и десно и лево, али дубоко сапатничког нема у њима. Благ и приступачан лако је отворио срца својстх нових познаника, а пута за то не бира. Ако га ко покуди, — одобрава; ако ком треба ноласкати, — не двоуми се (на ир. жандара Медвјеђева стално зове „господин члаи"); ако је ситуација позгоднија — има пуне руке двосмислених одговора. Довијајући се на све начине, он задобија људе, отвара им срца, па у њих и неосетно уноси сво што мисли да треба унети. На тај начин доводи их до размишљања или тренутних жеља за иоправљањем. Бубнов и Сатин поверавају му своје интимности; Нашћа би да се нодигне из талога; глумац би да ради и да се лечи; Васка би да побегне с Наташом ... Па и када је отишао, а главни се догађај пренео у тамницу, — Лука је ипак још за неко време стожер око којег се врте и окрећу покренуте мисли талогова остатка. Ељешч га овако оцртава: „Мамио их некуда, мамио... али им сам није пута показао!" А Сатин: ;; Ја разумем старца, да! Он је лагао, али из сажаљења према вама, ђаво да вас носи!... Ео је слаб душом и ко живи о туђим соковима... том је лаж потребна..." Барон изненађен узвикује: „Тако је... И ја се слажем..." А крајњи резултат свега тога? Талог остаје талог, јер је сав нотрес био безначајан; чим је он прошао, талог је опет пошао дну, где му је место и одакле се никад не може подићи! А плодови Лукине акције? Плодови су: смрт глумчева, тамница Василисе и Васке, расганак Васке и Наташе, смрт Михаилова и искрена жеља свега остатка да ствари опет пођу по старом. Па тако и бива! Еад јављају да со глумац обесио, тек отпочето весел.е мора да

се прекиио, те Сатин јетко узвикујо: „Ех... иоквари иам песму будала!..." * Не би било без интереса, новући паралелу између „Паланчана" и „На дну", те да се види њихов утицај на гледаоце, а у исти мах и њихова посебна вредност. Обе је драме писао Горки и обе су познате Београђанима. Овом реФсрату није намера да дубље уђо у та поређења, али можда неће бити излишио саонштити мишљење о том. „Паланчани" су несумњиво боља драма него ли „На дну". И ако су обе аФорисгичкога карактера, „Паланчани" изазивају много јачи интерес у публике иего ли „На дну". Широка основа „Палаичана", борба консервативног са новим, обухвата и све нас, а „На дну" износи средину којој лека нема, коју не можеш поди^и ии Христовским жртвама. Ва успех „Паланчана"' у Београду — нашо су породично нрилике као поручене, а „На дну" је низ слика нама ненознатих, а и за саму Русију неистинитих, романтичних. За доказ служо сва она многобројна места чисте ФилосоФије, која никако но иду руку под руку са онаквим типовима. И ако је ово особииа Горкога, ипак се она не може одобрити при решавању свих оних проблема пгго их Горки проматра у својим производима. Погрешне претноставке — нетачан суд! На завршетку потребно је коју рећи и о самој продстави на нашој позорници. Изгледало би да је то сасвим излишно, јер се напомене данас нерадо примају. Ја их ипак износим, јер кад већ пишем реФерат, не могу никако допустити, да ма ко иомисли, да су погрешке остало неопажене. На примор, подела улога! Ја со бојим да за неправедно и новешто дељење ма чега у животу не постане пословица: „Делиш као позоришна управа улоге!" Јер зар је онако требало поделити улоге Бароиа, Нашће, Наташе, Бубнова, Сатина? Зар се погрешке површног читања нису могле исправити нри распореднпм огледима? Или управа верује да је подела тачна ?... Па декорације! Јесу ли оне нове декорације почеци обећаног ре®ормног декоративног рада? Шга је представљала прва декорација? Затворен простор или собу без једне читаве стране, кроз коју се тамо у даљини назире некакав зид, брдо, шта ли је ? Па она несроћна декорација у трећем чииу! Десно „Развалино града Друденштајна", а лево сиољашњи зид босјачкога стана, са прозором који је у унутрашњосги стана партерски, а у спољашњој — са другога сирата! — Је ли потребно навести пишчев захтев за бину трећега чина, на то упоредити с оним што смо видели? Изговор на тешкоће не вреди, јер се све то, са најмањим додацима, могло наћи у магацинима. Па тек оие ужасне „лу®ткулисе", које со никако нису смеле употребити! — А ' костим ?! Зар се смоо овако обући комад који није тражио ии јодне паре издатка за нове костиме!... 0 преводу не могу говорити, јер га немам пред собом. Али ако је истина да је српски превод овераван према Фраицуском и немачком, онда је Велики Дивљак заслужан жаљења. Зар доиста у Београду (да не кажем: у Српству) никог нема који би се бавио и о његову јозику ? Глумци су унели сву добру вољу за учоње и тумачење, а није њихова кривица што није све било како би они најрадијо хтели.