Нова искра

— 85

даље, и док овај тврди да су научни закони тек нриближни и одриче њихову апсолутну тачност, дотле Толстој сматра савремену науку готово са свим некорисном, јер се не брине о срећи и благостању људи; тврди да јој иредмет није стварност, већ апстракције; да је сам експериментални метод науке лажан, као и метод по коме се појаве вишег реда сводо на појаве нижег, т.ј. одричући јавно анализу, без које се многе сложене појаве не могу ни разумети ни објаснити; да се наука, бави таквим глупостима као прављење микроскопских препарата, култивирање бактерија, истраживање х-зракова, истраживање хемијског састава звезда и т. д. једном речју да наука служи науци, а не користи т. ј. не учи људе како да живе. Л.аким, толетојевеким стилом, он се са злим сарказмом смеје науци, и ја ћу привести овде читав један карактеристичан пасаж — дијалог између науке и радника. „Прост и разуман радник, са старим и здравим смислом, мисли да ако има људи, који се целог живота уче, и који, за то што их он храни п издржава, мисле за њега, онда су вероватно ти људи заузети тиме, да изучо пгга је нотребно људима, и он очекује од науке да му она реши питања од којих зависи благо његово и свију људи. Очекује да ће га наука научити како треба живети, како се односити према породици, према ближњему, ирема туђину, како се борити са својим страстима, у што треба у што не треба веровати и много друго. А шта му вели нагаа наука на сва та питања? Она му свечано објављује колико је милиона миља од суица до земље, колико је милиона колебања потребно етиру у секуиди за светлост и колико колебања ваздуху за звук; прича му о хемијском саставу млечног пута, новом елементу хелијуму, о микроорганизмима, о оним тачкама руке, у којима се концентригае електрицитет, о х-зрацима и т. д. — Али мени то ништа не треба, — вели прости разумни човек, — мени треба да знам како да живим. — Много ти хоћош да знага, — одговара му на то наука. — То, о чому питага, иде у социјологију. Про него гато бисмо одговорили на питања социјолошка, ми морамо јога решити питања зоолошка, ботаничка, физиолошка, у опште — биолошка. А да се реше ова нитања, треба прво решити пнтања Физичка, затим хемијска, морамо се сложити односно Форме бесконачво малог атома и како етир предаје кретање. И људи, већином они што седе на туђем врату и којима није тегако чекати, задовољавају се таквим питањима и седе очекујући обећано; али прост и разуман радник, онај, на чијем врату седе људи који се занимају науком, сва огромна маса људи, цело човечанство, не може се задовољити таквим одговорима, и природно са сумњом пита: „Па кад ће то бити 1 Ми немамо кад да чекамо. Ви сами велите да ћете сво то дознати кроз неколико поколења. А ми живимо сада, данас јесмо а сутра нисмо, па за то и треба да знамо: како ћемо провости овај живот. Научите нас дакле.

— Глуни и необразовани човек! — одговара на то наука, — он не разуме да наука не служи користи, већ пауци. Наука изучава оно, што подлежи изучавању и може да бира прсдмото изучавања. Наука изучава све. То је својство науке." — — — Једном речју општи резиме је: наука доноси више штоте иего користи. Осим тога наука, по Толстоју, штетно угиче и на моралну страну младића. — -..Наука их шаље у блуднедомове, велиПозднишев. — За гато наука? — упитах ја. — Па гата су доктори ? Жреци науке. Ко развраћа младиће тврдећи да је то потребно ради здравља? — Они. Медицина му је била вазда, трн у оку и против ње је пуштао ннјотровније стреле свога оштроумља и сарказма. „Крајцерова соната" нренунаје најнесимпатичнијих одзива о докторима. Доктор-подлац, доктор-нитков, такве епитете можете врло често срести. Па ппак, поред свега тога, треба само да стегне поштованог Л.ава Николајевића најневинија инФлуенца, па да се одмах обраћа томе истом ниткову и иодлацу за савот и лечење. Када рекоше Нозднишеву да он не воли докторе, он одговара да су му они живот иогубили, и да губе стотини хиљада људи. Медицина је, по Толстоју, лажна наука ко.ја се труди да човека повише угоји, увећа му раст, да га направи чистим, белим, ситим, лепим, ег^о (ја додајем) да га учини здравим. У приноветки „Смертв Ивана Илвича", подсмевајући се номилосрдно дијагнози лекара, он тврди да медицина но само не можо да излечи, него и стање не може да олакша. — Па ви знате да не можете ништа помоћи, онда оставите. — Страдања можемо да олакшамо, — одговара доктор. — И то не можете, осгавите. Одричући позитивизам у науци, 1 ) он вели да „човек пре него што позна, мора прво да реши да ли је важан за њега тај предмет познања и да ли је важнији од других бескрајних предмета који се око њега налазе", — као да човек може у напред знати важност каквог било предмета, пре него што га позна. Једпни циљ, задатак науке јесте, по Толстоју, корист, и он греши о основни припцип науке, по коие је циљ науке не корист, већ исгина; корист пак која се добија од научних истина односи се чисто к техници. IV. „Прогрес штампања књпга, као и прогрес електрицитета, телеграФа, јесго монопол извесне другатвене касте, користан само за л >уде те касте." Омиру, Сократу, Аристотелу, немачким скаскама и песмама, и руском еиосу није, вели, била потребна штампа. Али путем предања, прелазећи из уста у уста не бисмо Илијаду и Одисеју добили у таквом облику, у каквом је ') »0 иазначеши науки и искусства."