Нова искра

Седиш на клугш са деснс страие овог ремек-дела. Ослонио си се на зид и губиш се у посматрању Венерине главе, С какве се висине осмехује на те! Око тебе је мир, иотиун мир, немирни и егоистични свет бежи те далеко, далеко.... Осећаш се као да је стари човек изумро у теби, а из његових развалина подиже се нови човек: човек чистих осећаја и самосталног мишљења. Заборављаш се, а поред себе и све своје ситне бриге и муке; и сав терет свакодневна живота тоне у дубоко море.... Осећаш се тако лак, тако слободан — випуо би се, јер ти се отвара небо вечите светлосги, и ти летиш.... * * * Да, пријатељу, жена зна све своје обожаваоце, она их је све видола својим духовним оком.... Ни једно срце овога света, које куца за женску леноту, њој није скривено; опо је њено, сасвим њено....

Ах, колико само та мала, лепа глава има да упамти, да не би заборавила толике победе своје! А њена је лепота од сваке победе и поноснија и заповеднија и моћнија.... Женска лепота, као и човекова снага, тражи успех, да би ојачала, да би продрла до оне велике, мирне самосвести, која је, може бити, њена последња посвота. У том и јесте тајна вечите лепоте Милоске Венере: јер њена победа не престаје, њене лепоте неће никада нестати! * Ти ћутиш, Милоска Венера! Твоја се мраморна уста осмехују, али без и једне речи; твоје мисли и твоји осећаји осгаће заувек неизказани. А то је добро, дивна жено! Кад би отворила своје усне — можда би изговорила какву глупост, и све би дражи нестале, Паметна си, Милоска Венера, јер знаш да је ћутање ГОВОр лепоте! С немачког превела А.

Севастцјан, митроаолит скоааљски и егзарх Горње Мизцје. Прерана смрт нрсђашњег митрополита скопаљског, покојног Фирмилијана, на кога се са спреме и других добрих особина његових много полагало и много од њега очекивало, ожалостила је и забринула била све родољубе. Мало је у српској цркви богослова и свештенослужилаца Фирмилијанова гласа, а и данашње тешке прилике за Србе у Турској природно су изазивале слутњу, да се пе само не ће наћи достојна замена покојном Фирмилијану, него да ће у ошпте тешко ићи са избором ма ког Орбина за митрополита. Свима су нам се у памћењу ређале слике оне дуге и очајне борбе Срба Скопаљаца, која је претходила избору покојног Фирмилијана, као и многогодишњег одлагања и онако, како само Фанариоти могу, пакосно изведеног посвећења покојникова, па смо са зебњом очекивали сличне појаве и око искрслог новог владичанског питања у епархији скопаљској. Али срећна кандидација, брзи избор, а одмах за тим и свочано посвећење високопреосвећеног Севастијана за митрополита, обрадовало је сваког Србина и улило нове наде за црквено-школски напредак у централној епархијн српског живља у Турској. Високопреосвећени Ссмстијап, у миру Сиасоје Дебељковић, родио се на Спасов дан 1869. године на символичном Косову, у стародревном селу Липљану, где је

некад била једна од првих еписконија српских и које место и сада краси најстарија хришћанска богомоља у оним крајсвима. Основну школу свршио је у свом селу, Богословију у Призрену, а Учитељску Школу у Веограду. После тога је учитељевао у Љубижди, селу ,један сат удаљеном од Призрена, и у градовима Призрену и Пећи. Кад је остао удов, из жеље да се еав посвети служби своме народу, није со хтео поново женити, већ да оставку на учитељску службу и ЗО-ог новембра 1894. године ступи у монапггво, дакле у чин, у коме, ослобођени породичних брига и заклоњени црном ризом, истински родољуби и предани народном делу и њоговој будућности радници најпотпуније могу да се одуже своме позиву. Да би се још боље спремио за службу своме народу, оде у вишу Богословију на Халки, код Цариграда, коју је сврпшо као један од најбољих њених ученика. За време школовања израдио је и на грчком језику две монограФије из историје српске цркве. Прва је о преласку Срба и Хрвата у хришћансгво, а друга о сеоби под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и о оснивању српске аутокеФалне митрополије Карловачке. Треба напоменути и то, да је г. Севастијан нрви, а за сад, на жалост, још и последњи Србин који је потпуно и без сваких олакшпца и иопуштања свршио ову знамениту богословску школу. Необично