Нова искра

— 108 -

За жемски свет

згубили смо доета од негдашње душевие конституције помоћу које смо битне ствари из живота појимали тачније и озбиљније но данас. Покојни Д-р Љза Лазаревић, чини нам се, имао је права што је апотеозирао нага стари свет који је имао мало принципа, али их је високо држао. Не трсба помислити да ми слепо верујемо у „стара добра времена", али пам се чини да је наш стари свет имао много више моралне јачине из које је црпао веру у живот и израђену љубав к животу. Они су и на женски свет гледали другим очима; другаче су схватали његове дужности — и имали су тачније захтеве од њега. Они, истина, нису тражили од женскога света ону повргану свестраност, коју ми данас тражимо, али је зато било у животу њихову мање потреса, мање пораза и пада због преварених нада, а много вигае правих задовољстава: здравља, доброг расположења, самопожртвовања у вргаењу дужности. У брзом животу гато га данас живимо, нага дугаевни живот у коловрт се окреће, и израз несвестице, под застором лажног осмеха, постаје све јаснији. У том животу даје се женском свету велики значај — али значај у смислу зачина за живот. Крај таковог душевиог расположења све се мање траже од женског света особине за реални живот у коме би било гато више успеха а гато мање пораза. Тапкајући за развићем другатвеног живота на страни ми са источњачком лакомогаћу усвајамо нове конвенијенције — напуштајућн многе дотадагање корисне навике и обичаје, који играју улогу чувара моралне јачине народне. Живот постаје све више ствар моде којом тиранеки влада поврганост. Грешака је у иашем новом животу толико много да дају доста материјала за српску драму. Онај који уме објективно да посматра наш живот, нека завири у њ, па ће лако наћи те силне грешке и онде где би по оправданој претпоставци требало наћи тачније назоре о животу. Велики је значај женскога света у животу друштва и народа, и као да цоо живот добија печат онога значаја који будемо дали женском свету. Но ако погледамо на наш живот, не би било тешко опазити како са предумишљајем заборављамо на прави, природни задатак женског света, те га због тога иогрешно и васпитавамо, учећи га више ономе гато је споредно у животу, не дајући му поуке у ономе гато је битно за живот. Васпитање женскога света и у школи и на дому далеко је од тога да му да довољио подобности за његов прави позив у животу. То васпитањо не задовољава битне потребе, јер

заступа извесну свестраиост па такав начин да се она у животу јавља као неуређена површност и ствара моралиу несигуриосг, болећиву осотљивост према сваком иоле јачем потресу који се у животу може десити. Крај такове душевне конституције женског света кућа не може бити оно што треба ди је: најсилнија културиа установа за напредак и јачину народа. Физички снутано, са варљивим душевним задовољствима која се траже у шетњи на улици, у забавама по гостионама и салонима у којима се јо:п најмање говори о правим приватним потребама — женско створење постоје нервозно, хистерично, бледо, тс пати од досадне главобоље и несанице, кратког површног дисања, лупања срца, и тако других лакших или тежих поремећаја. Немоћна и телом и дугаом жена све мање налази правог задовољства у животу, и све јаче осећа тегобе озбиљног рада. Томе свему крив је човек, његово другатво које у жени не тражи кућу и породицу већ низ варљивих задовољстава за време овог кратког и брзог живота; крива је и кућа која се подајо захтевима друштва, не осећајући потребо да се против тога бори; крива је и школа као државна установа која се чини невешта према свима недаћама недовољног и погрешног васпитања. Последице свега тога су порази у животу жто их сваког дана, свакога часа бележимо осаћајима силних душевних болова, ну који само једап тронутак трају. Чини нам се да је пуно разлога који говоре за то да треба учинити гатогод за ре®орму нашега живота и на дому и у друштву; да треба учинити један покрет за правилио васпитање женског света, те да на тај начин осигурамо срећнију будућност млађих генерација. Тај носао не би било тешко остварити — када би се само иагало људи, којп би осећали потребу једиог преданог рада на томе пољу. Ми имамо доста интелигентних људи који бн могли много учинити у заједничком раду, по нарочитом програму, а у једном народном университету за женски свет, који је како нам се чини, преко потребна, установа. Нага женски свет по природи је радознао и жељан поука, он их тражи, и сад јога од нас зависи хоћемо ли да му их дамо или не. По нагаем мигаљењу био би грех не учинити гатогод за одређеније и иотпуније васнитање нагаег женског света те да он бар у будућности успешније но до сада одговори свима великим дужностима једне добре срнске куће. Износимо ову мисао у нади да ће она изазвати још кога да о њој размисли, и да се можда, иосле довољног споразума, одиста и нађе круг људи који ће и остварити питањо о понулариом университету за српски женски свет. д-р п.