Нова искра

— 122 —

керелових зракова, које испуштају, воде Фосооресцирању. Радијумов хлорид и радијумов бромид соли су које чине светлосг интензивиијом. 0 помоћу љих може та светлост толико ојачати, да се јасно види и на самој сунчаној светлости. Светлост коју дају радијумове соли подсећа на светљење свитаца. Јачина светљења радијумових соли ностаје временом слабија, али се ипак не губи никад потпуно. Истовремено постају и соли најпре безбојним, доцније се обоје сиво, жуто или љубичасто. Радијумове соли дају ваздуху моћ провођења електрицитета. Ако приближимо неколико дециграма радијумове соли напуњеном електроскопу, — одмах се иптражњује. Па и кад се електроскоп заклони дебелим, јаким зидом испражњује се ипак, и ако лакше. Олово и платииа врло јако апсорбују зраке; алуминијум је за њих најпрозрачнији иетал, а органска тела апсорбују Бекерелове зраке сразмерно врло мало. Радијумови зраци чине да течне диалектрике, петролски етери, сумпор-угљеник, бензин и течан ваздух могу да спроводе електрицитет. Радијумове соли нити ре®лектују, нити се ломе. Оне чине хетерогену смешу која се дели у три групе, које се по Рутер®орду означују као а зраци, $ зраци и у зраци. Њих можемо лако да разликујемо по њихову држању у јаком магнетском пољу: а зраци савијају са свога правога пута у страну као тзв. каналски зраци у вакуум-цилиндеру, /3 зраци као катодни зраци, а у зраци остају непромењени као Рентгенови зраци. Радијумове соли имају даље својство да сгално развијају топлоту, што смо Лаборд и ја утврдили. То развијање топлоте довољно је јако, да се може и простим огледом показати: метне се једно сгакленце са седам дециграма чистог радијум-бромида у један суд, који је заштићен од топлотног зрачења, чији је отвор затворен памуком. У непосредиој близини стакленцета намести се живина кугла термометра, која показује температуру околине. У други сасвим сличан суд метне се исто тако стаклеице са неактивном супстанцом нпр. баријум-хлорид. Тада показује термометар у првоме суду температуру за три степена већу но у другом суду. С помоћу Бунзенова калориметра за лед може се измерити топлота коју развија радијум. Једаи грам радијума развија у једпом сату око 80 грама калорија, а то је количина топлоте, која је довољна да 80 грама воде загреје за један степеи; она је такође довољна да један грам леда истопи. Изгледа да употребљена радијумова со при томе остаје у истом стању. Тако стално развијање топлоте није позпато ни код једне хемијске реакције. — Радијумови зраци показују даље различна интересантна Физиолошка дејства. Па и кад је радијум затворен у каквој мрачној кутији од јаче хартије или у металном ковчежићу утиче на очи и производи осећање светлости, ако се кутија држи пред затвореним или према слепим очима. Извор те светлости лежи у самоме оку, при чему његови медији под угицајем радијумових зракова почињу да ФосФоресцирају. Радијумови зраци дејствују и на епидермис. Ако се држи стакленце с радијумом па кожи, не осећа се одмах ништа особито. Али 15—20 дана доцније зацрвени се кожа, и, на месту где је лежало стакленце, отвори се раница, а под дужим утицајем радијума развија се рана за чије је лечење потребно више месеци. Дејство радијумових зракова на епидермис слично је дејству Рентгенових зракова. Данас се покушава да се радијумови зраци употребе и за лечење лупуса и рака.

Радијумови зраци утичу и на живчане цеитре, чиме изазивају укоченост, на и саму смрт. Изгледа да они врло интензивно утичу и на ткиво које је још у развићу. Друга чудновата појава коју радијум показује јесте еманација: ма какво чврсто тело, кад је у близини радијумово соли, добија радијумово својство зрачења, постаје радиоактивно. Овај индуковани радиоактивитет остаје и на даље, макар то тело и уклоншш од радијума, али му та моћ поступно поступно слаби па на послетку се и угаси. Ради објашњења ових ретких појава, мисли Руиерфорд, који их је детаљно испитивао, да радијум развија неку гасовиту радиоактивну супстаицу, која се у простору шири и изазива појаве индукованог радиоактивитета. Ову хипотетичну супстанцу назива он радијумовом еманацијом, и мисли да је она примеса гасова што су у близини радијума. Подобност електроношења, коју добија ваздух под утицајем зракова радиоактивне супстанце, утврдила је бројно, тачним мерењем, госпођа Кири. Сведемо ли све, онда можемо рећи: студија тих тела која садрже уран и тор показала је да је радиоактивитет својство атома, које свуда прати сваки атом ова два елемената. Радиоактивитет каквог једињења у опште је у толико јачи у колико у себи има више радиоактивног метала. Међутим извесне уранске руде, калколит, карнотит, имају јачи радиоактивитет него ли метални уран. С тога смо се питали, да ли те руде можда немају и какве непознате, јаке рад*иоак,тивне супстанце у малим количинама, и покушали смо да изнађемо те хииотетичне супстанце путем хемијске анализе. Успех је увенчао наш труд и наше слутње потврдио. Тако садржи н. нр. једна тона „ О-есШепп-е " само један дециграм радијума, због чега је добивање радијумових соли и тешко и скупо. Једна тона тога мииерала даје неколико килограма баријум-бромида с радијумом, одакле се радијум-бромида добија даљим хемијским нроцесима. Покојни Демарсеј први је употребио спектралну анализу за студију радијумова спектра. Спектрална реакција радијумова исто је онако осетљива као и баријумова; у једној баријумовој соли, која садржи само један десетохиљадити део радијума, може се радијум у спектроскопу распознати. Али ипак даје радиоактивитет још десет хиљада пута осотљивију реакцију. С помоћу обичног добро изолованог електрометра примећује се чак и стомилионити део радијума у неактивним супсганцама. Ма да је радијум близак баријуму, ипак о њему нема чак ни трага у обичним баријумовим рудама. Као пратилац баријумов појављује се ои само у уранским рудама: ®акт који је евакако од воликог теоријског значаја. Радијум је тело које стално развија енергију и још у замашним количинама. Изгледа да је ово контрадикција према основном принципу енергије, ж предложене су разне хипотезе, да би се противречност избегла. Од њих ћемо само споменути две као нарочито занимљиве. По једној замишља се радијум као елеменат који је јога у развитку. То се развиће мора узети као врло, врло лагано, тако да се још после дуго година неће примећавати иикакве измене у стању. Енергија, коју радијум у току јодне године развије, не би према овоме ии мало изменила ово тело. По другој хипотези имају у простору још нека иепозната зрачења која наша чула не опажају. Радијум би