Нова искра

- 123 —

био у стању да енергију ових хипотетичних зракова апсорбује и претвори је у радиоактивну енергију. У осталом обе ове хипотезе пе косе се. На послетку, у најновије доба, изнашла су г. г. Рамзеј и Соди један нов важан фзкт : нашли су да се из радијумове еманације, док она сама нестаје, развија гас хелијум. Изгледа да овде сгојимо први пут непосредио пред самим стварањем елемента. Можда радијум и није стабилаи хемијски елеменат а хелијум је, можда, само продукат његова распадања. Превео В . јЦ

На сиаваш (2арГеп8ћ'е1сћ), драма од Франца Адама Бајерлајна. Откривен је један нови таленат! То су речи које су се чуле по готову из свију приказа појединих листова на горе речену драму Бајерлајнову. И то баш у врло згодном, подесном тренутку. Онда када се сви „модерни" појављују са пронзводима своје музе, како ко, са више или мање среће; онда кад Хауптманову „Еове ВегпсН;'' публика нрима са симпатијом више из иоштовања према самоме писцу него ли према вредности комада; онда кад Оудерман, потпуно лоше среће, пропада са својим ;; 81ипп^озеПе бокгакез." На оном истом месту, са кога је некада Судерман својом првом драмом „Част" ностао од једном тако славан позоришни аутор, са тог истог места појавила се такође са врло јаким и дугим утиском прва драма новога талента, Франца Бајерлајна. У оба случаја писци не бејаху новаци и непознати; њима је већ претходила репутација младих снага, од којих се много што има и сме очекивати. Оа усхитом говорило се тада о Судерманову ромаиу „Брига", који беше објављен пре његова првог позоришног успеха; о Бајерлајну пак, у току прошле године, беше изазвао оштру полемику његов први роман: „Јена или Седан". Извесне сличности у обадвојице писца било је и у томс да друштвене односе на свој нарочити начин и ирема своме нахођењу прокрити кују — оштро и без зазора, без обзира хоће ли се то коме допасги или не; не пронуштајући при томе да са необичном умешношћу употребе оно јако и пуно дејства театрално. Средина, у којој се креће Бајерлајнова драма, јесте у последње време тако чувени „Мали гарнизон." То јо можда и био главни узрок оном необичном иптересовању позоришне публике; реч је била о драми чији је главни јунак и овога пута један потпоручник, а потпоручници еу у последње време нарочито омиљене романске Фигуре. (Ја спомињем само сав онај прах што га је подигао Билзе са својим романом: „Из једног малог гарнизона"). Само што је Бајерлајн дао много више; он је црпао из живота, сликајући његове типове Фотогравском верношћу; сасма другим тоновима и бојама од оних шематичних фигура те поред све Фотогра®ске тачности ми стојимо нред чистом, високом и узвишеном уметношћу. Тај мали гарнизон, у коме се радња дешава, писац иазива Сенхајм. У ескадрону нарочиту пажњу изазива вахтмајстер Фолкхарт, војник од пете до главе, који за

собом броји 88 године војне службе. Он има само једну ћерку, која и сама одраставши у гарнизону носи све знаке и обележја војничкога детота и, као што се старцу са свим логички чини, она такође треба да се уда и да ностане ваљана, радна и поштена жена кога војника. Услед тога он јој је и намерио момка, сержана Хелбига, с којим је његова ћерка, Кларица, била тако рећи као заручена све донде, док Хелбиг не одо у јахачку школу у Хановор. Али судбина нанесе у гарнизон потпоручника ЛауФена, младог, веселог коњичког ОФицира, човека који има то тек да посгане; још у потпуном развићу; о коме се не може у напред рећи, хоће ли далеко стићи, из разлога, што му недостаје индивидуалитета. Отац ЛауФонов спасао је негда у боју живот вахмајстру Фолкхарту и отуда се да разумети она предусретљивост и љубав старога војника према сину свога спасиоца. Две године су прошле и Хелбиг се враћа из Хановера, заставши Клару на његово велико чудо и упрепашћење потпуно промењену. Даљновид, као и сви заљубљени, он већ слути недопуштено односе Кларине према потпоручнику Лауфену и његова се слутња у истини и обистињава, и то баш оне вечери, кад стари Фолкхарт даје гозбу у част повратка будућега зета. Рачунајући на веселост и пијанку гостију, Клара се искрада п одлази у стан своме љубавнику ЛауФену, да с њим бар још који тронутак проводе срећно и блажено. Мучен и шибан бесном љубомором Хелбиг такође оставља друштво и одлази и сам у стан потпоручнику. Док он куца на вратима, Лау®ен једва још има толико вромеиа да Клару сакрије у своју собу за спавање. Преклињући моли сержан свога претпостављенога да Клару врати натраг и да је не преда бруки и срамоти. А кад све то ништа не помаже, он хоће силом да отвори врата, настаје комешање, кроз отшринута врата Хелбиг одиста сагледа Клару, али је дотле већ и Лау®ен позвао дежурнога подоФицира, коме сержана предаје. Тиме се завршујо други акт. Трећи чин доноси судску процедуру. И ако би со у напред смело претпоставити са колико досаде мора публика чекати, док се такве сухопарне ствари сврше, ипак акт је извршон са крајном умешношћу. Претрес никако не протиче у иравој линији, он је занимљив, а заинтересовање је још више нодстакнуто, што се оба супарника нечувеном вештином и држањем труде да Клару у саму ствар не умешају. Најзад из исказа неколико сведока, да је она у овоме случају морала играти ма какву улогу, суд позива и њу, и она јавно пред заседањем изјављује, да је ЛауФенова милосница. Последњи чин је потпуно у театралном смислу. Место решоња целе ствари, било позитивно или негативно, писац се потрудио за слабу конструкцију свију немогућих конФликата. ЛауФен зна да више не може остати у служби; по савету једнога пријатеља он треба да изиђе из војске и Клару узме за жену. Он би то можда и учииио, да ту није онај вечити камен спотицања — сродство и сродничке везе. Та зар није и сама номисао грозна, да је неко од њених теча или ујака — димничар! У овоме разлогу, који се може употребити и у свакој другој драми другога миљеа и лежи сам конфликт према задатку и према средини. Још као већа невероватноћа долази оно изазивање вахтмајстерово младога ЛауФена на двобој. У надраженом стању убијство потпоручника од стране Фолкхартове било би и схватљиво и разумљиво, али двобој, не, то је ствар помонутог апсурдитета. Клара долази да и овдо регаи си-