Нова искра

бес, иесиик му не налази нзраза или, боље, ®разу му издаје снага, те она ностаје нразна и шупља. Али то његова туга, срећом, ретко хоће. А да ли је дужност испитати: је ли оправдан тај тужни тон ових, ваљда, најлепших песама у овој збирци? У уметности је оправдано и допуштено све што је л?по, пријатно, искрено или што се бар искреним чини. Ове Сте®аповићево песме су пак лепе и тако пуне интимне непосредности, да им се искреност или бар утисак искрености (а то је главно) не сме одрећи. Пре него што пређем на еротику г. Ов. СтеФановића, хоћу да вас упозорим и на често ®ине описе његове, који гдекоји пут, додуше, нису довољно заокругљени, разрађени и иосве савршени, ал песиички, импрееивни, топли. Песник са природом, њеним појавама, лепотом и суморношћу, редовно у свезу доводи своје можда тек тренутно расположење, понајвише такођер суморно, сетно, сањалачко, болно (или ваљада обратно: нрироду са својим расположењем?). Код овог песника себе и бола природно је, да он много чешће, а и са већим успехом и пластичношћу описује тужну и тешку или нелепу и узбуркану природу, оно меланхолично јесење вече, када месед, „блед и болан", провирује кроз подепкане облаке; мокру, покислу земљу и сиву, оловиу маглу, пгго као покров неки притискује све; „мочаран дан", када се „топи снег и са кровова и дрвља капље, цури" или, најзад, буру страшну, кад ветар језиво ништи и „оштрим крзавим крилом тресе и гребе окна", али га ипак привлачи и ведра, јасна, насмејана природа, миришљиво вече и језеро чисто, хладовито јутро и шарено цвеће, пријатно подне, кад „мирише зрела, угасита трава", и небо „мирно, метално и глатко." И „Ђутање", једна лепа, мала песми из кола „На језеру", показаће вам, колико је у тим описима тесно скопчано песниково душевио расположење са природом коју описује, Језеро мирно стакли се и блиста. Ии воден коњиц таласић не креће, Ни дах ветрића несташно не леће, Да пссукне та површина чиста. 11о њој се нгири, као нреко платна Сликара неког божанског, незнана, Висока стабла лиснатих јаблана И с небом нлавим кугла сунца златна. У складно Једно све се ово слило. У лаком чуну ми смо ту стајали, 'Лутећи, неми насред воде ејајне. И ипак ми се тада учинило Ко да смо чак у бескрај нутовали И да смо чули неслућене тајне. СтеФановићеви су описи оне, често, једноставне, али увек интимие слике или неретко само лаке силуете са тек назначеним контурама, које су најподесније да оно неизказано лепо у слободној природи, ако и не изразе, а оно бар учине да ми то осећамо. Узмите одмах другу, по реду, песму, други „Отари звук" (он је спеван у врло младим годинама песнпковим, и ја то са задовољством наглашујем), у чијој првој китици има, три доста смела израза, који ипак не долазе у опреку са уобичајеним правилима стилистике, а још мање са граматиком, коју критичари тако радо често са пуним правом — лупају о главу напгам песницнма новијег датума. Ја ћу их подвући. Скрхано дугим путем за гору сунце клоне; 11ред ходом нојце неме брбљави стрепи дан. Весела звона сад већ друкчије, сетио звоне Ко уздах растрзан.

Ко листак што зашуми, када га листак дирне, У срцу моме туге, друге ми трепти глас. Небеса ћуте. Нема да Господ из њих вирне, Да души пошље спас. Свуда се спустила несносна, оловна тишина; цвеће је ногнуло главе и, као да гдегод анђео јеца, само из даљине одјекне који пут по један откинут глас и „болан тон", као да се но полумраку разлеже ,,вечности строги звон", Као да сенке гроба мрачног с вапајем сузе роне, Ил очај-песму бруји срушених снова слом? Још гласак тужно дрхти, па у бескрају тоне, Ко вај у срцу мом. Па онда његова „Јесен." Радо бележим да у њој има, а то данас није мала реч, доста оригииалности у опажању и у наслаганим бојама. Над пусгом гором, која озбиљно, која упорно ћути, наднело се бескрајно, нлаво небо које ништа не спаја са црном земљом, само онај слаби, без топлине јесењи сунчев зрак, што га „жељно пије" пожутело лишће по дрветима, „кб да то није гробар му послати." И чисто видно стог се зрака лије Кроз пусте, празне просторе етира Благ и заношљив дах вечнога мира. Још само једну песму ове врсте да вам споменем. Она је особито карактеристична за г. Отевановићеву песму уопће, а његов опис напосе, а уједно показује да ни он не може да одоли оним данас тако уобичајеним звезданим насловима, што су, исто као и оне силне тачке, неизбежни у новијим књигама срнских песама и „песама." Али наслов је једини, што јој у грех уписујем; иначе је она лена, паметна и мила, после песме „За што?" можда најуспелија у целој збирци. * Заспала земља. Благо ветрић хуји. Трепери облак кад месецем иређе И јоште дуго у плавилу небном Одсјајкује се од сребрног зрака. Мирише поноћ. Месечина струји. По њој ми душа нлива до облака Ведра и лака. И чисто ми је као да мц тајна, Незнана сила обузела душу, Ко да се бескрај слива у ме цели; И ко што месец облака прозрачи, Ко све што топи месечина сјајна И мени душу зраци јој разнели, Па као да ми од тела се дели, Диже се, лети, нестаје и тоне У светом миру неме васионе. Ах, знадем шта то осећање значи: У том ме часу Смрт походила! Прочитали сте један од оних нежних описа тихе, ћутљиве, мелаихоличне природе, који као да су на свили писани. Но ове и овакве песме г. СтеФановића, о којима сам до сада говорио, у његовој су збирци у мањини (и ако не малој), и ја сам их у своме приказу само зато ставио на прво место, што човек увек лепим или, одређеније, лепшим стварима даје првенство. Те песме чине мањи, али лопши део ове књиге, и оне су плодови најсрећнијих часова песникових. Љубав, нека чудновата, сад здрава, свесна и једра, као крв топла, сад опет чежњива, сентиментално нежна, скоро болешљива, растрзана — већипом је предмет осталих оригиналних песама СтеФановићевих, у којима, разуме се, и Фраза добија све то личнији, али често и