Нова искра
— 104
— Да, и она је морала свршити у беди, мислио сам гледећи жуто испнјене лице Тореадорово. Неки ОФИцири у том прођоше, загледаше га и одоше шапућући. Кад је сакупљајући бакшише дошао до мене, иснрва ме није познао, али на мој љубазан поглед он се намах промени. — Сажаљевам случај, Овре. Он ло је гледао тупо спустивши на мах руку коју .је био нружио, па обори главу и загледа се у један ћошак од стола. Ллце му је бивало све блеђе, а доња усна му играла као да ће сад да викне из свег грла. — Ви имате тетку, чини ми се ? упитам га. Не треба да очајавате, она ће вас чувати.
Он је ћутао гледајући укочено пред собом. Ватим подиже једну руку до уста, на до очију и од једном зајеца силно, те сам га једва умирио. Метнем му капу на главу и посадим га на једну столицу. Он се трзао од грчевитих уздаха, па од једном бризну опет у плач. — Ах.... зашто.... бар ви.... нисте долазили ?... Ви сте добри.... она можда не би умрла.... — Мој Овре.... заустио сам да га тешим, али у том прође једна жена, муну га у ребра, па замину. Дечко устаде одмах, ја му пружим бакшиш и он се удали слабим изломљеним корацима. Јадни мали Тореадор! У тим корацима огледала се читава иеторија његове куће.... Милан Микић
Гдад
ч
(из звкрке „фантомк")
У.
души је видех својој, Њу, ужасну, страшну Глад; У руци јој оштра коса, Грдосија, несавлад. И заплаках од страхоте, Остави ме сваки над. Ал мудраци светују ме: «Има лека! Ј1ек је Рад !*
И отпоче љуту борбу Жудња моја, живот млад; Са Глађу се носи, бори, С пуно наде, смели Рад... И прођоше дани многи, Прође онај живот млад; А у души пустош оста, И у њојзи страшна Глад.
У руци јој оштра коса, Грдосија, несавлад, На гроб један крст удара, А на крсту пише: «Рад.*
Р. Ј« Одави
„ЈГера Дружески" < епика чз иашег друштвеног живота од СЈ. Ср€ЈУ1Ц)\
(настдвак)
ГДАВА ТРЕЋА
сад Је чиновник са иеке четири стотине талира, а има преко десет година указне службе па се не боји §. 76 од кога тако често стрепе и бледе чиновници испод десет година. А и што да га се боји Пера кад стоји добро и код равних себи и код виших од себе чиновника, то јест, код прет-
постављених својнх. Тако сад има јаких познанстава и веза. Позиаје ее све с крунном господом и не само да је ои приман у њихова друштва него чак и они сами траже његово друштво! До женидбе со познавао и мешао само еа себи равнима, а од женидбе га почеше тражити и они виши. Није чисто могао срећи веровати! С онима који објављују лицитације и исплаћују ли®ерације, с онима који