Нова искра

— 103 —

— Могли бисмо да идомо? рече она тихим очајним скиње са свима подобностииа да принесе какав дар на гласом као да ју је тог часа нешто ужасно заболело. олтар општега рада. Али она тога није свесна; она иде Устанем и пружим јој руку нежно. Она ми даде своју и тражи хлеб. Не мари на какав ће га начин добити, и дижући се направи гримасу претераног бола. То уси- само да се људству очува још један живот.... љавањо да се јога допадпу, та заостала снага код жен- Неки глас се захори у близини, глас детињи који скиња које су на ивици од гроба највише можо да дирне. Према Лизи сам одмах осетио велико саучегаће. Готов сам био да се заузмем за њу, да одлазим често к њој, да је лечим неким лековима за које сам слушао код нас. Док смо силазили оном улицом од музеја на ниже, она једном прошапута: „Ох, кад ће се умрети!" Ја јој тад испричам неколико анегдота о пеким својим рођакама, којо су тако боловале, па се излечиле, и да ће се она излечити врло лако. Лнза је за све то време гледала замишљено пред собом. Кад сам је отпратио до њезина стана, једно високе камоните куће, у једном ћошку, са искривљеним балконима, застали смо пред улазом. — Ви можда нећете моћи да изађото горо? упитам је љубазно. Ако је потребно, ја ћу вас радо отпратити до вагаег стана. Она ме је гледала захвално и изнелогло. Али Тореадор од једпом побледе у лицу. — Не... не... поче он узбуђено. Није... не... Ја сам се био збунио, а Лиза ми пружи стидљиво руку, те се опростимо и пођем. Јога се нисам био ни одмакао од њих, кад је Тореадор обухвати око паса, па, загњуривгаи јој главу у раскопчан жакет, поведе је тако унутра.... IV. После месец дана, једне тихе априлске вечери, седео сам пред једним рестораном у булевару Сен-Мигаол. Свет је нролазио као обично. Намирисано и намођене даме лупале су потпетицама о асФалтску калдрму, а трамваји и омнибуси зврјали су непрекидно точковима. Пред рестораном је било више столова, за којпма је седела разноврсна светина. У оиој опгатој хуци гато је допирала са свију страна, гласови мојих суседа једва су се чули. Миоге су женскињо пролазиле поред мене и бацале зажарене погледе на пролазнике. Неке студенткињо заминугае ћаскајући гласно, и у том чујем гдо заграјаше Гвидо Р ени Б лаговештеље близу мене: Сез!, <1ев гизвеб, топ сћег!... Посматрао сам пх с ноким болом у дугаи. „Али оне то ми со учини познат. Међу столовима једва сам опазио раде од беса", мислио сам за њима... малог Овреја где пева гологлав: Та светина најлакгае баци човека у размигаљања о Моп1а§пез с1ев Гугепеез, животу. Прво вам долази на памот како живе и чему се ^ ои8 <^ е8 те8 атот ' 8 ' надају она многобројна створења, гато само гледају да ли Зачуди мо одмах она црнина око леве мигаице. Јога једиако ће од какве залутале птице искамчити вечеру или коју занет својим мислима, нисам испрва могао да разумем ко ли чагау пива? Пролази поред вас лепо, интелигентно жен- му је то умро. Тек носле ми иаде на памет његова сеетра.