Нова искра
- 141 -
III
Госпођа Томан и последљем госту, који је одлазио из куће, стипгге руку. „Све је било изврсно!" „Захваљујући Вашој љубазиосги, војиодо!" „Шта је с оном малом белешком за новине? Треба ли да је спремим?" „0, Ви бисте ме доиста много задужили! Ја сам мртва уморна. У осталом, Ви се одлично разумете у таквим стварима." Тек што су се врата затворила за њим, оиа брзо иохита уза стененице уз шуштање тешких свилених сукања. „Где је Господин Ђорђе?" викну она жестоко, али се одмах за тим нрибра и роче мирније: „Је ли био добро услужен? Јесте ли све снремили да се пријатно осећа?" „Вар Госпођа не зна?..."
„Шта? Шта је било?" Једва уздржано мирна одговори Клара: „Ако бисте хтели, милостива Госпођо, да се нодрудите и са мном нођето..." Госпођа Томан пође с њом, а када стижо у собу, опази — као пгго је и слутила пре пет минута — у белом креветском рубљу тело попрскано крвљу, тело осветљеио бледим сјајем једнога, кандила. Вледо, развучепо лице и опуштеиа брада указиваху на блиску смрт. „Шта је било, шта је било с њим? Како се унесрећио? Је ли слато по лекара?" ;; Јесте, милостива Госпођо. Сад је баш отишао. Кроз један час опет ће се вратити... Ја се нисам усуђивала да узнемирим милостиву Госпођу." Самртник је кркљао тихо као неправедно прекорено дете које и у сну још јеца... С Франц. цревео В.
?оса лада.
ебо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред И не жубори вир. 0 чудна ноћ, о чудан сат Тајанствен, црп и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух! Осетим кадкад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир: Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
Л
То роса тихо као сен Пада на лист и цвет. И блага ноћ за један трен Освежи цео свет. И ја осећам у тај сат Тајанствен, црн и глух, Док као нежни вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Иад светом који мре Из болећивог ока свог Пролива сузе те
М. М. РА^иц
ЈТодарна светдост
Н Јр Ј_зглед и развој. — Разноврсност облика и кретања — Звук при кретању поларне светлости. — Особита светла места у развоју поларне светлости. — Висина поларне светлости. — Оријентација поларне светлости. — Правац лукова, стубова, круне, пантљика и спирала поларне светлости. —■ Границе простирања. — Честоћа поларне светлости према географском положају места.
Међу нашим народним песмама има доста које помињу и опевају разнолике прилике на небу. И народна песма о почетку буне на дахије, у којој поред дубоких погледа у ондашње друштвено стање нашег народа и поред свеколике тајанствености прилика ко.је описује, узима такође за предмет опевања неке прилике које се збивале на српском небу, на коме „свеци сташе војевати и прилике различне метати." Онако узете како су опеване те небесне