Нова искра

— 153

}-(ккелман (иојави се из бунара) Брекекекекекс ! Брекекекс ! Хеј, ти ! Шта тражиш туна ! раутенделајн Драги, Водени ! Тако сам тужна ! Ах, гако тужна. ^(ккелман (лукавр) Брекекекс ! Брекекс ! У оба ока ? раутенделајн (расположено) У лево око ! Веруј ми, неруј ! ј^ккелман Дашто, дабоме ! раутенделајн (претом додирие евоје лево око) Гле, шта је ово? ^(икелман Шта : шта је ово ? раутенделајн Ово у оку. ј^ккелман Шта је у оку ? Дај ми да видим. раутеиделајн Капљица топла, од некуд пала. ^(ккелман Ај, ај ! Са неба ? Ходи да видим. раутенделајн (показује му сузу па прсту) Капљица мала, сјајна и топла. Ево је, види. ј-(ккелман До врага, дивна ! Дај ми је, хоћеш? Ја ћу је за те Ставити красно у рујну шкољку. раутенделајн (стресе је на бунарску ивицу) Ево је, узми —• тај израз тајни. Ал' реци: шта је? ^(ккелман Дијамант сјајни! Сва мука људска и срећа чиста У сјају ове капљице блиста. Зову је Суза. раутенделајн Суза? О, хвала. Ако је суза — ја сам је дала. Сад знам ш га звачи кад с ока кане. Причај што лепо!

^(ккелман Приђи ми, лане. раутенделајн Е, хвала лепо! Страдат' би мог'о: Бунар је влажан и трошан много. Паук се туна с гмизавцем носи, Гадни су, гадни... ко и ти шго си! Ј-(ккелман Брекекекс! Доста и — немој више! раутенделајн Гле, опет кану! ^(ккелман Па — доба кише! Сад мајсгор-Тбре браде се хвата, Те из ње лете муњина јага. ЈБубичаст блесак из њих се вине, Облаке зрачи. А кад год сине • Гавране видиш где јато јате: Пијани, пусти, облаке прате; Бујица дивља крила им бије!... Чуј! мајка земља жедна је: пије. Гле д зво, траву и црве ситне, Како су срећни кад муња хитне. Кворакс! (Муња) У дољи! Мајсгоре, славно. Таквога огња не беше давно. Чекић се жари. Пламен избија; Торањ се клати; звоно се нија; Дим куља густи.... раутенделајн Нећу тог јада! О чему лепшем причај ми сада. ^(ккелман Брекекекс! Нуто: ни врапче није, Право је Ништа, а како бије! Је ли то лепо? Мази је, чувај, А она — шамар! Сад, старче, дувај! Зар није тако ? — Жеља ти оста... Опет се дури!... раутенделајн Никаква ! Доста! ^(ккелман Ништа не желиш? раутенделајн Ништа! ј^ккелман О, кажи! раутенделајн Ја бих да бежим! Узрок не тражи. (очи нуие суза унрла у даљину) ^(ккелман (тужно, уверљиво) Шта ти учиних ? Куд би да пођеш ? Можда међ' људе желиш да дођеш? Чувај се тога! Човеков корен Лако је, можда, међ' нама створен. Ал' шта је човек — то тама крије: