Нова искра

— 191 —

Дуги низови површних разговора, нретрпаних и прекиданих песмом и игром, не дају слици никаквог живота, нити изазивају е®екта. Она докона и намођена јурија младежи представља ли младост тиме еамо што по команди Отанковој пева и игра? (Срећа наша што је Отанко г. Раја, који још једнако лепо пева). Али су докони набројили преко петнаест певања и неких пет кола, које код записа, које код крста, које код цркве. Права златна и срећна младеж из бајака. Радосна је ова прла земља што их носи, јер их сунце не пече, нити им се грбача повија по коси и мотици, нити им се трудним радом прљају рубине и стајаће руво. Чист, свеж ваздух само трепери, миришући на одољен, на умиљен. Ни прашине, ни опорога задаха зноја и опанака. Ни глад ни морија не иду на ово срећно село. Севају муњо кроз тешке облаке и тутње силни громови, али пева срце у сељака. Јер то небо роси земљу и доноси берићет, а устава ка' Морава! Невине не бије ни пушка, а поганца ћату Бог ће громом да порази. Баш не мари што со на заблудама морал подиже, дај ма и то, само нека будо што и од ешекта! А камо оне младости што хвата за голо сечиво и полеће гвозденим вилама; младости што силно воли и силно мрзи; младости што се такмичи и у колу, али и на мотици; судара младосги и младости, и младости и старости; снага младог тела и бујност младе душе; младе питомости, којо мплују и младе суровости, које сатиру; полетна младост која подиже и манита која обара? Силни су приливи и одливи младе душе; разни су облици, разне ниансе, у којима се она јавља! Г. Петровић је, до душе, похватао неколико момената, али их није умео разрадити, нити им дати истинитог израза. Његова је Младост слабе драмске вредности и очито показује, да драма није поље, на коме ће г. Петровић са успехом радити. Имао сам прилику да обележим вредносг свежих и умиљатих Сељанчица. То је бујна и шарна градина, која има обилатог градива за свога песника, да га надахне својом питомошћу, својом свежином, својим мирисом. Нека г. Петровић не излази из њених пространих међа! Бор. П.

IV ' А ШнКшкМ * Петар Стојановић, свршени консерваторист Бечког Консерваторијума, добио је од ауетријскога Министарства Просвете 1000 круна као стечајну награду за најбољу композицију. На етечају било је 36 партитура, од којих су најбоље три изведене у Бечкој дворници, а од њих је награђена само Стојановићева. Овај виолински концерт Стојановићев награђен је већ двапут наградом Падеревскога (по 500 марака). * Јосиф Предић, наставник у Орп. Трг. Академији (Београд), дао је у штампу „Просто и двојно књиговодство" (I и II део). Књига је намењеаа школској потреби, а ово је њено допуњено четврто издање. Цена је за претплатнике 3 динара или круне, а биће готова за продају до краја месеца августа. Скупљачима 10°/ о - * У 153. књизи Ва<1а ји^озктепбке акаЛеппје гпапоз !;1р шпјекмзМ" изашле су ове расправе: МЉа МасИјеу <1е Вагђаиашв, од д-ра Ферда Шишића, Рт ДиђгоуаскЈ

рјезте! ј гђогтк №ко1е Вапјте, од д-ра Милорада Мединнја; ОзоМпе (кпабпје^а (1е1тско§а пагјесја, од Р. Строхала, и Ргуо 1з1;оп8ко Лођа пагоЈпе роегаје, од Андре Гавриловића. * Милан Обрадовић, пређашњи уредник „Вијенца" (РИМгагб - , Ра., 2808 Сагеоп 81) спремио је за Србе у Аморици калондар „Србадија" (1905. год.). — Уреднигатво и власнипггво „Вијенца" нримно је Јово Миљуш. * Милан Обрадовић, пређагањи уредник „Вијенца", штамнао је и продаје по 15 центи „Чотири народно приповетке" пгго их је написао по казивању фрањо Трстењака из Беловарскога краја. * У Државној Шпампарији штампан је и дат у продају „Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији иадатих од 1. јануара 1903. до краја исте године." Цена је 4.50 динара. * У Њу-Јорку живи преко 100.000 Словена који имају своја друштва п организације. Сад раде да оснују „Словенску Беседу" која би била средигате свих словеиских друштава. У њој би била и заједничка Словенска Књижница. * На Потровдан ове године раздата је свима ученицима основних гакола у Србији медаља-споменица коју је по поруџбини Њ. В. Престолонаследника Ђорђа израдио г Ј &ока Јовановић, вајар. На једној страпи медаље израђен је лик Њ. В. Краља а на другој јо натпис „Ва успомену стогодигањицо усганка под Карађорђем ђацима основних гакола Престолонаследник 'Борђе." * Јеромонах Сава Грбовић гатампао је књижицу „Моја изјава и исповест пред Богом и људима и Народом Српским." Књижица је гатампана у Боограду, има 40 стр. У њојзи је и пишчев лик, а у наслову вели да је ово написао „што му се не да мира да у својој Домовини живи и нужне своје послове посвргаава." * Приликом издавања педееете школске књиге изагала је у Новом Саду књижица „Сшшеница о двадосетпетогодигањици издавачког рада Луке Јоцића." Књижица има 24 етране и 49 листова. * К. Ђ. Поп-Манић превео је с рускога и гатампао комедију А. С. Грибоједова „Ко много зна, тај много и пати." * Ђенералпггабни нуковник Петар Бојовић прерадио је, допунио и одгатампао из „Ратника" (1901. г.) свој „Упут за обуку војника у ратној служби." Књига има 6 штампаних табака, а цена је 0.50 динара. * Госпођа Марија удова Васе Јакгаића, из Дервента у Босни, предала је 20.000 круна српском другатву „Привредник" (Вагроб) а 20.000 такође српском другатву „Просвјета" (Сарајево) за њихове циљеве. Овим је госпођа Јакгаићка извргаила последњу вољу свог честитог друга. * Српска влада поново је одредила годишњу помоћ (10.000 дииара) занатској школи Дома за сиротну децу. Школа је, због укинуте помоћи, била затворена, а сада со поново отвара 1. јула о. г. * Д-р Милан Влајинац гатампао је у Јени (издање књижаре Фигаера) своју расправу „ Ше а^гаггесћШсћеи УегћаШтзе <1ез т1Ш1а11егИсћеп бегМепз." * Душан С. Поповић, учитељ у Крагујевцу, штампао је своју грађу за историјску расправу „Болан Дојчин у српском народном предању." Књижици је цена 30 пара, динарских. —