Нова искра

- 164 —

се, као пгто је рекао Д-р. НедиК једном приликом, може књижевна радња Змајева тачније оценити. I. Еад ее оцењује један песник, писац о комо се, по нечијој речи, мора говорити, па било то што се говори добро или рђаво, онда се мора гледати и на то колико је такав писац урадио, и на то како је урадио. И ма да се слажемо с оним мишљењем да једнога песника не треба прво ценити по томе колико је урадио, већ по ономе како је урадио, ипак не мислимо да и квантитет књижевних радова треба запостављати. Колико је плодност једног писца важна за књижевно-историско гледиште, јер ствара рељеФнију слику писца у његову времену и чини да његов утицај на књижевност буде континуиран и јачи, толико је она важна и за чисто књижевно гледиште, јер снага и брзина израде .је свугде, па и у књижевности, корисна. Отуда и долази да су велики писци били и врло плодни и имали велика утицаја. Виктор Иго. да је био урадио половину од онога што је у ствари урадио на књижевности, не би био само у пола мањи песник. Шекспир би, истина, био Шекспир и кад би био написао само „Хамлета", али је неопходно било да он напише све оно што је написао пре „Хамлета", као што је природна последица што је он писао и после „Хамлета", ма да ни пре, ни погле, он није могао дати оно што је дао у „Хамлету". Вмај је лиричар. Лирска поезија Змајева широка је обима., његове су песме многобројније, и, природно, све што је он написао не може бити подједнако добро. Нама је, на првом месту, задатак да изнађемо оно што је добро. Јер писати о једноме писцу зато, да би се изнашло оно што није добро, није тешка ствар. Указивати на слабе страно једнога писца лако је, можда зато што их у свакога од њих има тако много. Изнети све оно што је карактеристика некога песника у позитивном смислу; изнети оно што у њега ваља, што чини да о њему вреди говорити, то је тежи и заметнији посао, и то је, по нашем мишљењу, у првом реду задатак Књижевне Критике. А Змај има миого песама које спадају у одличне ствари српске књижевиости. Његова поезија представља ноки конгломерат свих врста и начина певања. То чини да је тешко одредити у којој је од тих врста Змај најјачи, или у којој је он највише свој. Нама је главно да утврдимо прво то, да делозима Змајеве личности, онакве каква нам се она предсгавља у времену у коме је он живео, одговарају, симетрично, врсте његова певања; да је, поред тога, могуће из свих његових радова, разноликих и по врсти у коју долазе и по вредности, конструисати његову слику као писца; желимо, другим речима, да утврдимо да је Змај индивидуалпа песничка природа, и ако, у неколико, општа, широка и без оне маркантности коју неки наши песници имају. Ипак, за слику свакога писца потребно је изиаћи основну карактеристику њвгове поезије, основни тон његова певања и покушати да се, полазећи од те карактеристике, од тог основног тона, изнађу и друге одлике и да се, на тај начин, створи слика писца и његове поезије, онаква каква је. У Змајевој поезији искаче и видна је, како нам се чини, једна црта интимне лирике, оне која је најнепосредпија у изразу, везана за обичан, свакидашњи живот и човека као породичне и друштвене јединице. И ма да се Змај, обично, сматра за песника који је међу свима на-

шим песницима најгаира поетска природа, чија је поезија одјек целокупног друштвеног живота нашег, као што је одјек и његова личног живота, тако да се он, у неку руку, сматра за опште народног песника, најпопуларнијег и од највећег утицаја, ипак је њему најближа интимна поезија и оп је у њој најјачи. Може се рећи да је интимна поезија свакоме песнику најближа већ по томе што је у природи човековој да он оно што му је најнепосредније, најличније, најближе, најбоље и износи; да је, према томе, сасвим у опгате речено, истина да Змај има ту црту, али да њу исго тако имају и други, истинити и прави песници. Али то није тако. Оно што хоћемо тиме да кажемо, кад говоримо о Змају, то је то да је он најјачи на оним местима, где треба изразити неко алтруистичко осећање, јер он тих осећања највише и има. У првом реду његов алтруизам је ужи, то је љубав према породици, према жени и деци, и он је тим осећајима дао најбољег израза у својим збиркама песама под натписима „Ђулићи" и „Ђулићи Увеоци". Те су му песме, с правом, убрајане у најлешпе, и оне то доиста и јесу. У њима нема много онога што би чинило велику песму; оне ни по идеји ни по Форми пису раскогане, у њима нема јаке маште нити има нарочита колорита; а ако га има, то је на понеким местима, као, на пример, у песми која почиње стиховима: „Месечика кад прелије боле И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирпше од горо до доле..." која је Финије израде, ређих сензација и израза који је такође ређи у Змајевим носмама. Али су зато ове песме искрене, непосредпе, просте и без оне трошности песама са претерано личним акцентом и пре®ињеним, болешљивим утисцима, које се данас допадају, сутра не допадају, па после опет допадају; за које је потребно нарочито расположење читаоца, као што је за операцију потребна наркоза. Све су његове песме здраве. Неколике од његових * најбољих песама имају тај интимни тон, породично обе- « лежје, као да су, доиста, само зато и спеване што пм је мотив неколико доживљаја песникове породице, као што то омиљено понављају наши критичари. За нас је сасвим свеједно што се каже да су мотиви тих песама неколико истинитих догађаја из живота песникова, јер не мислимо да су оне зато добре и да су зато међу најбољим песмама које је Змај испевао. Змај је имао тих осећаја, диспозицију за та осећања, ако хоћете, и он би им дао израза, све кад им повод и не би био у тим тешким догађајима у његову дому. У песми је главно осећање и израз, а мотив је песми, баш код правих песника, често тако ситан, невидљив, тако рећи, да је сасвим погрешно тврдити да је Змај те песме испевао само зато што су му умрли жена и деца. Ми смо уверени да би их он испевао и без тих догађаја. Јер, као што смо рекли, спољни мотиви су баш код истинитих песника често врло ништавпи за око обичнога човека, као што, с друге стране, ни јаки мотиви код оних који нису иосници не могу пробудити толико осећања нити дати праву песму. Може се рзћи да ћо и код правих песника јачи утисци дати јача осећања, само што се том приликом заборавља да јаки утисци, онако како их обичан човек сматра, нити су увек јаки код песника нити увек дају песму, а не изливају се у каквом другом акту, у коме су и песиици блиски свима другим људима. Овим мало дужим местом хтели смо одвојити осећања од спољагањих утисака онолико колико се она морају одвојити, ако се хоће да се о њима даје тачан суд. Неке од Зма-