Нова искра

- 208 —

дша. То јо први потпуно извео У/оК у Цириху. Оа пегама канда стоје у тесној вези буктиње и нротуберанце. На тај начин усвојена је та периода у средњу руку од 11 година за развој и опадање Сунчеве активности. Шта је узрок тој периоди — но зна се, али је несумњиво, да он постоји и да регулише догађаје на Сунцу. У развоју поларне светлости опажа се, да и ту игра особиту улогу тај размак времена од 11 година. ДУоН и Епк утврдили су то несумњиво за мање и средње геогр. ширине, а за поларне пределе РгЉ је сматра као вероватном. Сваких 11 година просечно можемо очекивати знатније поларне светлости. Прва периода поларне светлости (56 год.). готово је тачно пет пута већа од ове 11-годишњо. Из тога би се могло закључити, да би од вредносги било позиавати и ту активност Сунчеву у циклусу од 56 година. Ну досадашња посматрања о променама на Сунцу, нису довољна да то колико било поуздано утврде. А природно је, да смо још мање у стању објаснити и ону већу периоду Сунчевих прилика од 220 година коју је ГгИг наслутио, према развоју поларне светлости. Нема сумње, у Сунчевој активности има и краћих промена од оиих што се збивају за 11 година. На то се можо помишљати у толико пре што се према компликацији појединих прилика не може ни мислити, да се свеколике промене на њему одигравају на тако прост начин и за тако дуго време. И сам изглед Сунчев варира готово с дана на дан. Протуберанце су нарочито врло променљив елеменат: као год што се нагло развију исто их тако нагло и нестаје, те би, према њпма, могло бити кратких периода и од 3—4 дана. Код других појава на земљи тачније со може иратити њихов развој у вези са интензитетом Сунчеве акције, па и у самим појединостима. Поларне светлости се свакако могу довести у везу са приликама на Сунцу, али се о томе не може рећи ничега особитога. Предели у којима би се поларне светлости тачно могле пратити, веома су сиромашни у тим појавама, а домовина пак њихова веома је далеко од сваке културне земље. Тек с времена на време даје се прилика по коме смелом путнику и испитивачу да брижљиво разматра те догађаје. Осим тога треба имати на уму да је упоредно посматрањо Вемаљских и Сунчевих прилика отпочето тек пре мало деценија. Ваља нарочито поменути, да су со за вроме онако богате епохе у силним поларним светлостима од 28. августа до 3. сеигембра 1859. на Сунцу јављале тако грдне пеге, да су се могле посматрати чак и слободним оком. Посматрања иојаве на Сунчевој површини из тога доба ноказују да су пего, буктиње и протуберанце биле тада веома честе и у веома великим размерама. Испитивањем бројних података дошло се до уверења о чудноватој вези између два тако јако удаљена тела. Са Сунца гледана Земља је тако мајушна, да тамо једва изгледа као звездица, па нас ипак, овака, а још и многа друга испитивања, уверавају да со на Сунцу не изврши ни један догађај, од којег се не би утицај опазио и на иашој Земљи. Ну ипак, околности за поларне светлости нису тако просте. Према испитивању тих светлости, на Гренланду, Ггогаћо11; закључу.је, да само у нижим и средњим ширинама прираштај поларне светлости одговара појачању Сунчеве активности, а у вишим ширинама напротив број њихов опада када број Сунчевих пега расте. Ми ћемо о вредности те супротности поларних предела, према умероним зонама, мало после проговорити више.

Друга врста везе између ноларне свет.чости и Сунца јавља со са положајем Земље и појединих њених места према Сунцу и појединим његовим деловима. Тај је положај одређеи кретањем Земљз око Сунца. Код Сунца у овој прилици води се рачун само о његову окретању око осе, јер у његову напредном кретању кроз васељенски простор, Земља суделује у истој мери. Ротација Сунчева одређена је посматрањем привидних померања извесних предмета на његовој површини. Ако би ти предмети били сгални на самој Сунчевој површини, то се померање може извести из само једног обртања Сунца. А ако се ти предмети и сами покрећу, онда се обртање одређује свакако заједно са властитим померањем дотичних предмета. То властито кретање може се у неколико и издвојити чешћим посматрањем што више таквих предмота и у што различнијим околносгима. Само ће оиај део тога властитог кретања остати у заједници са обртањем Сунчевим, који је истог смисла за све предмете на њему. Изгледа, да се баш они предмети, који се поглавито мотре при одредби Сунчеве ротације — а то су пеге — такође крећу у истоме смислу. При таквим опажањима одређено је: да се Сунце не окреће око своје осе као целокупна маса, већ да му угловна брзииа опада од екватора ка половима. То значи: екваторске партије његове имају бржу ротацију од партије изнад и испод екватора и да се свака од њих поиаша независно од суседних, као неке мањо целине. У новије доба је "УУШшд, на АстроФизичкој Опсерваторији у Потсдаму, израчунао ротацију Сунчеву према буктињама, па је нашао, да је ротација иста за цело Сунце. Ну тек ћо даља испитивања моћи објаснити те тешке околности. Трајање ротације Сунчеве око осе износи око 25 У 2 дана (наших). Према земаљским приликама, то трајање износи нешто више. То долази отуда игго се Земља окреће око Оунца тачно у истоме правцу у коме се и оно окреће око своје осе, те она у неколико иде за сваком тачком Сунчевом, и тако изгледа да је обртање Сунца успороно од прилике за 1'Д дан, те за нас износи 27 дана. Кад би се, дакле, желели потражити на Земљи какви догађаји, чи.ја би периода зависила од доба једне Сунчеве ротације, онда се мора задржати на броју од 27 дана. У новије доба исграживало се врло много појава, које би могле бити у вези с том периодом. Пошто су је НогпзЂеш и Ми11ег доказали за промену земљина магнетизма (како они мисле), управник пруског Метеоролошког Института, Ж. V. ВегоМ, доказао ју је као врло вероватном за честоћу непогода у Немачкој. Код поларних светлости би се у том правцу дошло до много веће поузданости, када би из домовине њихово имали већи низ непрекидних посматрања. Подаци Косћ-ови из Најна, које смо изноли у првом одељку, не говоре о егзистенцији такве периоз,е. Опште је начело при утврђивању ма каквих периода у појавама да се то може постићи само онда када се има на расположењу поуздано и редовно, систематско посматрање из више деценија. Ни код једне друге природне појаве канда не утиче онако читав систем споредних околности као што то бива са поларном светлошћу. Најзначајнији је Фактор само стање атмос®ере. Све то може учинити да се смањи било просторност било интензитет запажено но.јаве. А све то може довести до поставке нетачних периода за поларне еветлости. Према ЈМ^г-ову каталогу поларних светлосги виђених за више столећа саставио је ТМепуе^ег списак поларне