Нова искра

— 209 —

светлости за поЈедине дане у години, па сматра, да се отуда може одиста извести извесан прираштај и опадање у току од око 27 даеа, што није тако вероватно. Трајање размака између дана највеће честоће светлосги тако је променљиво, да ће много пре имати места поставка о много краћој периоди, можда колику је предложио госп. кччјгег *) у Прагу т. ј. половину трајања Сунчеве ротације. 0 томе иак не могу читаоцима показати ни један готов резултат. Будућа посматрања и рпдови, који би се извели и но нешто друкчијим принципима него ли до сада, мораће и то питање разбисгрити. Од Земљиних кретања пре свега се узима у обзир шено годишње оптицање око Сунца. Утицај тога кретања може бити двојак. Земља је зими ближе Сунцу него лети. Утицаји извесних еила Сунчевих морају се јаче опажати кад на сев. хемисшери земље влада зима, него ли гато се опажају када ту влада лето. Поред тога, због косог положаја Вемљине осе на равни њене путање, то оптицање чини промену годишњих доба; Сунчеви зраци падају на Земљу зими много косије, но лети. Утицај мањег одстојања Земље од Сунца зими, канда се огледа у томе, што се на целој Земљи у полгођу октобар-март појављује више поларна светлосг него ли у полгођу април-септембар. За северну хемис®еру је са свим јасан ®акат да постоји претежност поларне светлости у доба зимских месеци. Из јужне хемисФере има само неколико стотина цртежа, па и опи јасно говоре, да број поларне светлости и тамо расте у исто доба када и код нас. То важи поглавито за оне поларне светлости које имају више општи варактер, које дакле нису чисто локалне природе. Осим тога зна се, да је са већим развићем поларне светлости на сев. хемисФери у вези такво ието развиће и на јуж. хемисФери. Тај ®акат о узајамној појави северних и јужних поларних светлости стоји у ужој вези са другим једним Фактом, да пространије епохе у години — падају обично у оне дане, када Сунце заузима једнак положај према обема хемисФерама. Број поларне светлости у ширинама Средње Европе, достиже највећу вредност око пролетње и јесење равнодневице, а спада око зимске и летње солстиције. Што се већма прилази правој домовини поларне светлости изгледа, да оне носе све већма локалан карактер. Према детаљним испитивањита Рпк-овим, ТгошћоИ-овим и других, изилази, као да се оба годишња максимума примичу средини зиме, а на са свим великим геогр. ширинама спајају се у један једини максимум, јануара месеца. Ну ваља поменути и то, да још и 11осћ-ова посматрања, у појасу највеће честоће поларне светлости готово непрекидно кроз целу једиу годину, са свим јасно исгичу два различита максимума. Они истина не падају баш у доба равнодневица, нагињу ка средини зимо, али не онако много, како би со могло очекивати по неким описима. Најзад имамо да разгледамо и оне најкраће периоде, које долазе од кретања Земље око своје осе. Оне имају само локалан карактер, јер ротацијом Земљином мењају само поједина места своје положаје према Сунцу. Ако су периоде, које смо до сада износили, универзалног карактера, те по томе зависе од апсолутнога времена, онда се нод дневним периодама имају разумети само такве, које за свако меето зависе од промена које су везане за локално време тога места. Могло би се мислити, да су бар * 1лпдег, Ме1еого1о§]е (1ег 8оппе.

дневне периоде поларне светлости наЈпознатије, али ни то није. И о томе су радови врло оскудни, који би нарочито из саме поларне зоне захватали већи низ година посматрања. Једино се може рећи, да се у ширинама Средње Европе поларне светлости поглавито јављају у првим ноћним и првим јутарњим часовима; око поноћи се у опште ређе јављају. У већим ширинама часови око поноћи били би у поларној светлости најобилатији. Међу тим се опет свакако мора правити разлика између еветлости општег и локалног карактера. Ну, на жалост, подаци не досежу толико, да би се могла и та разлика правити. Пошто се поларне светлости дању у опште не могу посматрати, онда се по себи мора разумети, да највећа њихова чесгоћа пада у ноћним часовима. Разнолика посматрања доводе до закључка, да се часови највеће честоће у толико већма приближују поноћи, у колико дани дужају; то значи: у колико нам Сунчева светлост више смета да другу светлост опажамо. Због тога се и не може ништа говорити о развоју поларне светлости у току дана. Ну друге неке појаве, које стоје у тесној вези са поларном светлошћу, указују да се поларне светлости и дању онако исго јављају као год и ноћу.

ГлАВНА УЛИЦА У ПрИШТИНИ Овим чланком изнели смо циклус периода полариих светлости, које су тачније размотрене и мање спорне. Сада се морамо вратити на напомену, коју смо учинили при навођењу оне једанаестогодигање периоде. Тамо је речено, да је — по ТготћоН-овим испитивањима — значај те периоде у поларним пределима обрнут према њеном значају у пределима нижих и средњих геогр. ширина. Ма да тај резултат јога никако не изгледа поуздан (јер на пр. Еггкг није могао извести ту супротност арктичке зоне према осталим зонама) ипак су веома интересни подаци, који су ТготћоН-а довели до таквог закључка. Да би иагаао основицу за такву једну појаву, узима ТгошћоИ, да зона највеће честоће поларне светлости мења свој положај у току године. Она би се дакле, бар јужно од Гренланда, наизменично премегатала к југу и северу. Он тврди, да светлост заузима јужни положај кад је активност на Сунцу најјача, а у северни свој положај доспева кад на Сунцу влада већином тигаина. Погато Гренланд лежи изнад те зоне, то ће она, дакле, од тога копна бити највећма удаљена, па према томе ће и показивати најмање поларних светлости бага у оно доба, када се у средњим и нижим гаиринама јога и због приближавања оне зоне — управо развијају силне поларне светлости; и обратно: кад се та зона повлачи к северу, на Гренланду се повећава број поларне светлости а у јужнијим пределима се опажа приличан мањав.