Нова искра

- 222 —

81. Судбгта (код кљижевника); — то није, него |>еч судбина постоји у народу скоро у свима крајевима. 82. Сур-а-о, Мивз (уоп Гагђе). — В1ав8 = бледа, може бити свака боја, а суро то је пепељаво у ком има жуте боје, као што је сиво пепељаво у ком има алаве боје, а сиње је пепељзво преливајући на љубичасто. 83. Сучелити се кад су двоје ствари (нпр. куће) окренуте лицем (челом) једна другој. — Да ли се гдегод то тако разуме, ја не знам и сумњам; ал у Орбији (нарочито у Браничеву) са свим је обратно, јер кад се каже: моја се њива сучељава с твојом, то значи, да су једна друго.ј леђма окренуте. Тако кажу и за куКе управ кућне илацеве па и за саме куће, ма да је тај случај (по селима) редак, управ и не постоји. 84. Танцати није аи&р1е1еп, него играти, од немачког Тапг, Мпгеп; а за Танцовођу добро стоји УогШпгег. 85. Тегоба јесте 8с1шеге, ал не у физичком смислу, него у психичком, дагсле је тегоба Всћ^егГаШ^кеН, Тгић8а1, а не бсћтсеге. 86. Тимор није Ге^еп, камењак, него као магла на планини, и долази од твма, при чему је в временом а у разним крајевима постало А ш 0. Планина Томор и предео (и река) Томорица истог је значења. Овамо спадају и имена (лична) Томислав, Томир и Томира, и значи мрке боје, много црномањасто, по грчки /мХапа. Ја сам име Тблира (не Том^ра) нагаао у Враничеву и то у Стигу у сеау, где никоја душа не зна да чита и да пише, ни кум, а и поп једва да је негде у манастиру научио читати. 87. Тињи-ња-ње ћаМ, ш кигаег — .ја нпгде и ни од кога нисам чуо: за тињи час, него свуда само: за тили час, и ово је правилно. 88. Тииа је свака краа, а не само у загонетци. 89. Тптра игра (с округлим камичцима). — То иије. Титра је углађен камичак, како се у рекама налази (у Београду погрешно зову шљунак ; шљунак је неуглађен ситан камен). По тој титри игра је назвата. 90. Ткати- ч§м (ткам, у Оарајеву ткем), — по овоме би се мислило, да се у опште каже чем, а по негде ткам ; иапротив, готово свуда у Српетву каже се ткам (гато је и са свим правилно), а само по негде ч§м и ткем (на Руднику ткем). 91. Тоња није Агћ \УеШг (јер онда би се и за маглу и за кишу могло казати Агћ \УеМег, — него је то мокра маглупттина, или непресушна влага, те и мириса рђавог. Кад „падпе тбња" она не зауаима много у висину; обично би тороњ Београдске Саборне Цркво вирио из ње. По изгледу свом а и притиску на плућа, на често и по мирису (што свака магла нема) могло би се узети да је исто, или бар налик на Ег(1гаисћ, коју немачку реч (а и ствар је немачка) ја бих назвао тоња. 92. Тоаола некако мјесго у јужној Орбији: и покупи Љуму и Тополу, — а то је Љуму и Опоље, јер су те две жупе једна до друге, па певац место Опоље начуо и узео Топола, каквог мјеста (као жупе) тамо близу Љуме (Реке) нема. 93. Тоцпљ с1ег УсћћпМеш, сГ брус. — У Србији се каже тоцило, и није обичан 8сћ1еЈМе1п, брус, него точак управ котур од камена брусиика, који се окреће кад точи тј. оштри. 94. Тратор <1а8 ТаивепДзсћопсћеп, ашагапћћиз. Таи8епс18сћ0псћеп нијв ЛтагатШшм, а тратор није ни једно

ни друго. Па и траторак само је сИпипиУу од тратор, а није друга нека биљка: <1ег ВагепИап, асапГћиз. Тратор и траторак (или тратбрак) то је Се1о81а спзШа (исто што и Стратор), а асапГћив то је мотруна. Уз траторак стоји сГ ћуранова креста, а ћуранова креста нити је се1оз1а, нити асапЉиз, него РоЈу^ошип опеп1а]е. 95. Тиранин није тирјанин. И наведен нример: то зачуо паша тиранине, — не значи каквог злог пашу, него пашу од Тиране вароши у Арбанији, као кад би се казало: паша Скадранине. 96. ТрђКати (ми говоримо тр/ћати) није бацати, него гурати. 97. Цвекла уМе блитва. — То није исто. Цвеклу једу људи, а блитву само стока. Цвекла је црвена а блитва мање или никако. Цвекла не може бити већа од две песнице, а блитва може и као две човечје главе. Блитву зове наша „интелигенција" сточна реаа (по немачком, не знајући српски). 98. Цволика уМе Вачва. — То није. Бачва јесте велико буре ну које има и вратанца; а цволика (бар у Орбији) једино је кост на човечјој нози од колена до прегибала. 99. Чама није Ваи§'е\га1е, него сбта, туга. 100. Чзрст-а-о није уо11, ПеЈзсМд, него јак, кренак. 101. Чемерика није НеИеђогиз (што је кукурек) него Уегакит гпетит. 102. Честитост није Шиск, срећа, него ваљаност у моралном смислу. 108. Чпл-а-о није снажан, силан, него лак, окретан.

Физички развитак школске омладине и школска хигијена у Срба. Предавање Д-ра Љубомира Ненадовића. Прегатампано из „Просветног Гласника." — В. 8°, стр. 4. Полазећи од несумњиве истине „Какав подмладак таква и народна будућност," а држећи се спасоносног правила „Бол>е спречити него лечити" — Др. Љ. Ненадовић изнео је у овом свом предавању (што га је читао на првом међународном конгресу за гаколску хигијену у Нирнбергу 4.-9. анрила ове године) развитак гаколске хигијсне у Орба и концизан предлог о питању: шта и како ваља даље радити за њезино усавршавање и напредовање у српском народу? Прве почетке школске хигијене налази предавач у угарских Срба, али њен прави и здрави основ види у Србији, где је још 1844. године уведена (у Крагујевачко.ј гимназији) и гимнастика као школски предмет. Почетком шесетих година гимнастика је била толико развијена у том заводу (нарочито шведска), да је угарска влада слала свога нарочитог изасланика да јој проучи уређење. Годину 1873. обележава Др. Ненадовић као веома значајну за школску хигијену у Србији, јер је она законом о гаколама и разним специјалним нарођењима највигае донринела п унутрагањем и снољашњем уређењу школском. Таква Је и 1891. година. Резултати обеју годииа задовољавају, јер су иаредбе вргаене најбољом вољом а нуно је и личне пницијативе. Већ 1872. године имала је Кра-