Нова искра

46. Нана 2) 01110 Аг1 Кпш1, а то јо МеНбба оШ01и аНв. 47. Натоарчити се није апкиГеп, него, како и наведен прнмер каже, иогне : ко трчи, он се натопрчи. 48. НедаКа није бсћеНшг!, него озбиљна реч. ■ 49. Нпчице и нпчке УОшаЉ, аиГ (Јаз &е81сћГ, ргиииз, — то није, него је оно, што је при Нпк речено: погнуто, сагнуто. 50. Огар ете Аг1 ЈацчШшк!: да нараним хрте и огаре, — то је реч маџарска и значи рт, дакле је у стилу само плеоназам, а не две врсте паса. 51. Оговарати ги ешез випзГеп вргесћеп, 81сћ епГ8сћиМ1^еп, уег1ћекНа'еп, — то нпгде није. Оговарати значи о неком рђаво говорити, а не правдати га. Наведен приме[> нетачно је представљен, треба: девер одговара, а не оговара. 52. Одојче мало прасе, које је поодрасло, да се може заклати и испећи, али још не зна ни за какву храну осим материна млијека, — то је непотпуно, јер ,је одојче не само прасе, него и јагње, па и дете. 53. Оддљен некака трава, — то је ТћаНскит а81аГ,1сшп, п у Браничеву и целој Старо.ј Србији каже се одоленак. 54. Окомито, окомице ђегрћ, — није него је аГеН. Окомице 81о88\уе1ве, — није него је уирав. 55. Оиак 2) није Гиећ%, уаЈШиа, него само као код 1) 8сћ1шш, регуегеиб. 56. Плуг и волови некака звијезда, — то је јато звезда <1ег ^гоззе (шк! к1е!пе) Ваг, што су и наши школовани по немачком узели Медвед (мали и велики) а у народу свуда се каже кола (мала и велика). 57. Појац пбјца, пјевач, 8ап§ег, сапГог. Ако је пбјац, онда је §'епШ\ г пбјца, а не пбјца. Међутим 8ап§'ег, сап"ког, каже се пбјац; а ибјац то је једна буба, нешто већа од бумбара, а пепељава, која обично у јуну и јулу (поређа је) поји, тј. звижди, ал тако дуго без прекида, да те туга ухвати. Смео сам с ума име јој латинско, или грчко, а стари Грци говорили су, да је то био човек, који је целог века и увек само певао, па су га богови, кад је умро, претворили у тог пбјца. 58. Попжвица у планини међу шумом поље, сГ. пропланак. — За пропланак каже то исто, и то јесте тако, ал пониквица није пропланак, него пољице, управо ноточац, где и који у земљу ионире. 59. ПониКи 2) сви .јунаци ником поникоше тј. укочише се, као да су из земље изникли, — то није, а јесте: оборише главе к земљи. 60. Потребит уИе иотребан, — то није једно исто. Младен је иотребан значи, онмошатреба; а Младен је иотребит, значи, да њему нешто треба. 61. Постељица 2) није <1аз шепзсћИсће Е1, ного МиШгкисћеп. 62. Потмуо није уегЛипкеН; него прикривен, притајен, угљен, човек, пас. 68. Праља \Уа8сћепп сГ периља, за периљу у!(1о праља, дакле излази да је ието. Можда некад, ал сад није. Праља је жена, која по том занату пере по кућама, а иериља је она, којој је у задрузи то на реду. 64. Претио-ла-ло ГеМ, сГ дебео. — То није. Па посједе претила дората, не значи дебела, него брза. Доказ за ово имамо и у: за тили час. 65. Пржина 2) аег 8ап<1, пјесак. — То није. Пржина значи место где сунце препиче, пржи, а не иесак.

То је као и ирисоје, иригревак. То казује и наведен пример. 66. Придворица у1(1е удворица. — То није. Удворица јесте онај који се удвара, ласка; ал придворица јо место или и зграда уз двор, уз манасгир. Отуд је и соло Придворица. 67. Прииравити није исто са иреиравити. Приправити значи нешто за раније спремити, а преправити значи нешто другаче начинити. У нас се много грепш у томе нри — и пре, и често узимају једно место другог. Нпр. Ванаћанин каже: поток прискочио место прескочио, међутим прискочити значи ирпЛи неком или нечем, а прескочити значи ирећи преко нечег. Ово се лепо види и из примера у самом речнику: Све му се врти по глави као ирираслој ђевојци удаја, (епгасћзеп); ирераслој ђевојци помрли сватови (уегТМ). 68. Прочеље VI(Је зачеље: горње чело, тј. мјесто наврх стола. — Зачеље јесге то : Кајицои је совру зачелио; али ирочеље није горње чело него доње, и етимон је од ирема челу, где је ирема преврнуто у аро онако исто, као и иремалеКе у иролеИе. 69. Пуздра не значи оно, што тамо стоји, у збиљи, него у шали, ил уираво да се избегне право имо тога; а пуздра у правом свом значењу, то је отобољена кожа, као потрбушина. 70. Пунац уИе таст. Ја држим, да је погрешно узето (и то ваљда у скорашње време, да и реч иунац значи таст, и мислим, да је та реч за мушко скројена по женском иуница. А пуница такође се узима месго таште, што бих ја рекао да не треба. Осим у Срба војвођана, сумњам да се игде још каже пунац за таст, и пуница за ташту. Пуница је сестра таштина, и кад се каже: иде у пунице, значи у род но женској страни, тј. у таштин род, а не у тастов. 71. Пуноглавац није еше АгГ \Уа88егНпеге, ного је то млада још неразвијена жаба. 72. Пријатељ код Срба не значи анпшв, Ргеиис! (сад је натурено па значи) него само сопвосег, те и сопзођппиз, што и наведен пример сведочи. 78. Рабаџија VI(1е тежак. — Рабаџија није тежак, а^псо1а, него је турска реч од араба и значи Раћгтапп, који преноси на колима робу. 74. Самовољац (1ег Рге1шШ§е (8оМа1) није тако, него се <1ег РгашШ^е каже својевољац, који је у војску отишао од своје воље, а не што ,је по закону морао. Самовољац значи онога, који по свом ће®у ради, нв слушајући никога, што је лепо и казано при речи самовољан. 75. Самоток није само мед, који сам из сата истиче без гњечења, него и вино (у Враничеву и Крајини Неготинској) које се од кљука оточи, за разлику од оног вина, које постаје, кад се у оточен кљук сипа вода, те постаје слабије вино, које се у Старој Србији зове комињар (од комина — кљук) а у Враничеву шилер (по Сремском) због отвореније боје. 76. Спба није согпиз 8ап§'шпеа (што је ииздрен) него је Гл^изГгит уи1§аге, ВаттсеМе. Тако и Сибовина. 77. Скрвити МиП^ тасћеп, неће тако бпти, него је место скрнавити, што и узет пример потврђује. 78. Стармали није 2тсег^, него обично дете, ал које је за своје године много паметно. 79. Стратор АгГ КгаиГ, — то је СеЈовГа спвГаГа. 80. Суварак ет 8Шк <1игге8 Но1г. — Суварак се каже п за воће (оно што се на дрвету сасуши) особито за грожђе.