Нова искра

— 220 —

волика зграда. Народ тврди да су ту били двори Краља Милутина. У целини је била и до скора добро очувана само једна кула, висока око 15 метара, а завршена минаретом од дасака. Употребљена је била за сахат-кулу, али је нрошле године порушена на жалосг српских становника. Конак у Приштини. — Конак или сарај најугледнија је зграда у Приштини. У њојзи је канцеларија МутесариФа Приштевскога, суд, полиција, пошта и телегра®, штедионица и сва друга државна надлештва. Хаасана и хаисеници у Приштини. — Није без интереса за наше читаоце да виде и ову слику која представља хапсану и хапсенике у Приштини. Од нарочитог је интереса знати, да су ове апсане, поред нешто обичних лопова, препуне Орба који ни за што и ни због чега пуне ове просторије. Ако од арнаутске или низамске руке погине какав угледнији Србин, турске власти одмах хватају виђеније Србе и хапсе их, водећи, ко божем, истрагу за убиство „из користољубља." Да би невине спасли, често породице оптужених одустају од тужбе, и тим је, у највише случајева, — правда задовољена! Гази-Местан. — Одмах више Пршдтине, на путу за Вучитрн, има једно мало теће познато под именом „Гази-Местан." У њему су два гроба. За један се вели да је турског барјактара из Косовскога боја, а за други

да је слуге његова. Гази турска је реч и значи иобедилац, а Местан је мушко име. — Српски народ верује да је ово гроб Бошка Југовића, извесно с тога што се зна да ту лежи царев барјактар, а то је био и Бошко Југовић у српској војсци. Свечана дворница Матице Сриске. — Српска Матица основана је на Св. Саву 1826. године. На подстицање Јована Хаџића дадоше шест Пештанских трговаца по 100 Форината као фонд да се из њега издају српске књиге. Оснивачи су Матице Орпске: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић и Ђорђе Станковић. Први председник беше Јован Хаџић. — 1885. г. Српску Матицу укинула је државна власг. — 1887. г. заузимањем Тодора Павловића Матица је поново отворена. — 1848. г. због буне обустављен је Матичин рад до септембра 1849. г. 1865. г. пресељена је Матица из Пеште у Нови Оад. Матица има два одељења: Управни Одбор и Књижевно Одељење. — Она има свој леп, велик дом на Новосадском тргу. У њему су: канцеларије, благајница, библиотека, свечана дворница, стовариште за књиге. У свечаној дворници држе се седнице разних одбора Матичиних и главие скупштине. Видови су украшени лнковима оснивача, добротвора, председника и знаменитијих радника Матице Српске од њена постанка до данас. —

ХРОНИКА

јЧекоје исправке у речнику јЗукову ' Од Јоваиа Драгашевића (свршетдк) 40. Љубав сНе Јлеђе, атог. — Сви наведени примери уз ту реч, као и за реч Љубавник, не казују љубав у данашњем смислу те речи, него иријатељство (данашњег смисла). Ја сам у народу чуо (Рудник), да се реч аријатељ и не узима у смислу Егеип<1, аппсиа, него само у смислу сродства (удајом и женидбом); а оно, што ми данас кажемо пријатељ, Ггеипс!, аппсив, народ каже љубавник; а данашњу нам реч љубавник зову милосник. И ми, кад кажемо: учини ми ту љубав, значи пријатељство, хатар, а не љубав у данашњем нам смислу. Ну пошто је реч иријатвљ добила право грађанства са значајем Егашс!, аппсив; а реч Љубавник постала оно што милосник , — то сада и не можемо више мењати, или на ранији значај доводити.

Ово рекох тек да би се знало, јер велики део народа, сав сеоски народ, и данас зове све то онако, како је и Вук у речнику иримерима доказао, а не онако, како му је тумач на немачки извео. 41. Љртич не зна шта је, а то је СатотШа, што је у речнику назвато жабљак. 42. М&лина није ЛУе^еДогп, СћшШгп, РаПигиа (што је драчи) него је Штђееге, гиђиз. 43. Морменевиш значи љубичасто; — ал ту су две речи: мор, место мораво, како се свуда у народу каже она боја, коју сад (ми варошани) зовемо по немачком љубичасто; а меневиш хоће да каже да је та чоха из Грчке: Турци зову Меневиш, а грчки се каже Монемвасија (варош у Грткој, у Мореји). 44. Мразова сестрица (у Срему) и Мразовник (у Барањи) са свпм је једно и исто: Со1сћЈсит аиктта1е, јер и опис мразовника то казује. У Србији, у Црној Гори, па и у Малој Русији, зове се КаКун, 2еШове. 45. Павала : Циганке нродају девојкама навалу (бЗље или ч0ни) да на њих навале просиоци. Овде треба избрисати „ или ч0ни", јер је навала заиста б0ље, врста паира, папради, РШх.