Нова искра

219 —

Последице рата (сликао Рубенс). — Флорентинска галернја РЈШ ионоси се данас овим чувеним Рубенсовим радом. Ужас рата потресао је уметннчку слика-реву душу, те се латио кичице и њом нредставио све последице ратнога стања. Како је то и на који начин изнео, врло речито говори сама слика којој је излишан свакн коментар. Дечји одбор за иомоК иострадалима у Старој Србији и МаКедонији. — Београђани се врло добро сећају онога симиатичног одбора дечјег који је под председништвом Кнежевића Павла приредио крајем прошле године два одлична концерта у корист пострадалих Орба у Отарој Орбији и Маћедонији. Све тачке у програму изводила су сама дечица, и то тако лепо и са таквим успехом да ће успомена на то још дуго и дуго трајати у свих посетилаца тих вечери. У овом броју износимо заједничку слику тих добрих Орпчића, који су за браћу из Старе Орбије и Маћедоније зарадили суму од близу 10.000 динара и одмах је послали да се раздели српским патницима у Турској Царевини. Олтар Краљевске Базилике у Бару. — Поводом нонуде руског ђенарала Богдановића да откупи мошти Св. Николе изашао је чланак у „Сопеге <1е11е ри^Пе" из кога изводимо ове редове: „Ђенерал Богдановић праћен Оиндаком (кметом) и још неким личностима разгледао је особитом пажњом увутрашњост цркве Ов. Николе; по том зажели видети и онај део на ком се извршило венчање 1896 год. Краљице Јелене са Краљем Виктором Емануилом III и најпосле замоли да га одведу у крипту где су мошти Светитељеве сахрањене. Ту је био толико нотресен да је узвикнуо: Дајте ми мошти светитељеве, ево вам полажем за њих милион рубаља." Синдако (кмет) и остали одбију ђенералову понуду. 0 животу и смрти светитеља нема тачних података, зна се да је био Бискуп Мира у Лицији. Држи се да је живео за време Константина и да је био мучен од Диоклецијана. Данас се Св. Никола слави у Русији, Грчкој, Енглеској, Француској, у Италији а и код нас Орба.? Тело је пренето свечано из старе црквице Ов. Еустрација у данашњу за то приуготовљену крипту 1. октобра 1089. у присуству Папе Урбана II и Дуке Руђера, силества владика, прелата, магната и небројеног народа. Ова се историјска Базилика почела зидати 1087. год. под насгојањем Абата Бенедииша Елија, конструисана је по латинском обреду. Храм је подигнут у близини двора Сатарано, где је била пре тога мала црквица Св. Евстрација. Барани по допуштењу свога Дуке Руђера пренели су кости светитељеве крадом и са много опасности.

0 првобитном олтару у крипти нема тачног обележја, само се зна да је носле два добио светац веома раскошан олтар од Уроша Краља Срба и Бугара, прозваног свети Краљ Милутин, од прилике 1810. год. Овај заповеди ваљаним уметницима, можда из Византије, да израде балдахин од Сувог Сребра, који би подигнут на гробу Великог Чудотворца, заједно са олтаром истога скупоценог метала, искићеним драгим камењем и цаклинама. Још се и данас чита спомен овога красног дела тадашњим словима на Сребрном Штиту ужлебљеном у Мраморну Плочу. Драгоцени балдахин био је порушен 1676. године на место његово други је подигнут у истом начину, и ако досга мајсторски, али ту ипак оскудева онај нређашњи фини уметнички укус. Крипта заузима готово сав простор испод горње цркве. Свод је састављен укрсницама, стубови су разног диаметра и различног мрамора. Капители као и свугде у овој цркви разликују се међусобво: има их и Талијанског и Грчког стила. Крипта је у почетку веома слабо била осветљена, полуокругли прозори новијег су времена. Степенице што воде у крипту од белог су мрамора. Вначајно је још што је у овој крипти Папа Урбан II држао кончил са 88 биекуна. Стеван Тодоровић академик сликар. МаКедонски збег. — Невоље словенснскога становништва у Маћедонији познате су већ широм света. И они што се зову Србима, и они што се крсге Бугарима, и Грци, и Куцовласи — пате од увек нередовних прилика у Турско.ј, а од када ноче и народни покрет, и милом и силом, иевоље превршише меру. Отпочеше многобројна исељавања, бегства, одметништва. Наша слика представља маћедонски збег у једном планинском старо-српском манастиру. Српски консулат у Приштини. — Овај српски консулат отворен је новембра месеца 1889. године. Кућа је мала, али за Приштину ипак угледна; налази се у главној улици, у непосредној близини војне болнице. Први српски консул у Приштини био је Лука Маринковић кога 19. јуна 1890. год. убише Приштевски Арнаути насред чаршије. Главна улица у Приштини. — Ова главна улица није дужа од 400 метара, а турско јој је име Диван-јол. Овом се улицом и улази у град, а њом се долази пред конак. Све су друге улице врло уске и изукрштане. Стара сахат-кула у Приштини. —- На месту где је данашњи конак, нознаје се да је некад била некаква