Нова искра

Кад би сваком опраштали, Што праштамо себи сами. СУШ Само мали радо чине Лудорије величине. СХ Срећан који не осети Кад несрећа пође; А несрећан ко не позна Кад му срећа дође. СХ Најгора је илузија Којом муке спремаш, Кад верујеш и говориш Да их више немаш. СХ1 Савест је закон добра, Вакон је савест зла; Ко савест има чисту Има и добра сва. Превео О. развалкне Све је мртво... Једино ја и један гладан гавран посматрамо развалине. Буром изломљена зовина трска и кржљаве шибл.ике пропалих јасенова стрче из сивог стења, прошараног сасушеним црним лишајевима. Гомиле камења покрива дебео плавичаст снег. Из белине стена и снега зјапе две непомичне, црне нећине, округле као очне шупљине мртвачких лубања; из њих бије мрак и језа. Један заостали зид мирно и дремљиво гледа у оловно зимње небо и полако и издишући прича облацима о дому у коме је царевала љубав, о храму где је живела вера и о чврстим бедемима где је почивала нада... Хладан и потмуо ветар хуји кроз развалине и тресе слабу зовину трску и кржљаве шибљике пропалих јасенова, као да се љути што су живи још ти сићушни изданци прошлог живота. Тужна је и страшна та мртвачка песма која полако клизи преко гомиле камења и губи се у празну зимњу атмосФеру.... Све је срушено, све је мртво, све покрива дебео плавичаст снег Још ја и један гладан гавран посматрамо развалине. М. М. УСЈ^ОЦОВИђ.

Зедан ворац На друму сеоском. Тихо је вече; нијају се, ^о душе, врхови грапчица, али то видиш само — не чујеш и не осећаш узрока томе... Но ево! нешто шушти оштро, тврдо, као да дрво говори! Шта је то ? Да ли се неко противи зликовцу ветру, који се прикрада ва прстима да после заурла и поремети све у тихој атмосФери? Је ли то одбрана оних малих, слабих травчица, оних исушених сламчица и грана врбових, које морају да сагибају главу? И шушти, шушти... Дивни су ти тврди звуци! — Кажу: трепери као јасика! Не, није тако; није она плашљивица, смела је она, дивна јасика! — Стојим, слушам и упирем очи у срчане лиске, па жалим: што стабло није краће те да завучем главу у грање њено, да ме покрије лишће смело, и онда да шушти... Она да шушти, а ја да је грлим, њу: смелога борца! — Буни се и ропћи, јасико мила! Шушти, ромори! Ст. С. Н—ђева. )\нђелова љував (франц Јрилпарцер) Изнад креветца летео је анђео, шумним летом. Поглед бесмртнога створа паде на успавано дете. На њега се осмејкује слађано лишце, љупко и чедно, као да је то његова рођена слика на површју сребрнаста извора. Тихо се спушта анђео, радујући се милој обмани, и ступа, ваздушним кроком, поред спаваћива детета. Ах, како мило спава: невиност и небесно спокојство шуми дахом са усан&, простире се по сребрну чеоцету, коврчи злаћане кудре и образује светитељски ореол око главе; почива као гранчица крина у склопљеној руци. Анђео се љупко смеши; ну убрзо се наоблачи његово лице; са узрујаном збиљом анђео се тужно окреће у страну. У духу предвиђа буру дан& који ће доћи; олуј, којему само храст одолева, а под којим цветак подлеже. Слуша Фијук стреле несреће, која душу убија, противу које је невиност и пр&во само ломак штит; види сузне очи, покривене меким трепавицама, и разорене груди што се сада тако спокојно надимају. Болећиво сажаљење обујми душу небеснога весника: он управи у вис поглед, у којему је лежало питање; и Свемоћни даде знак. Анђео обухвати кудрави потиљак, целива уздрхтале усне, рече: „Чедо, буди срећно!" и мала беше мртва. С. Д. Мија^лкови^. Зраћам тк се драга... Отишла си оне последње летње вечери која. је нрекинула занос и безбрижност ђаковања и љубави. Непадно, као смрт здравог пријатеља, донео је растанак прву тешку рану, крај које први пут осетимо колико је моћно и сурово време.