Нова искра

— 245 -

севдаха...

шНа сам знао већ одавно Да ти срде бисер крије, Да си њежна као цвијет Ил' ко љубав севдалије; Да си добра као јање, Красно моје миловање! Ал' не сањах никад досле Крај љубави и покоја, Да си тако страсти пуна, Да њом дише душа твоја; Нити слутих, моје јање, Да ти знаш за миловање. Искрена ко мајчин поглед, Што у свијет чедо прати, Ниси могла више крити Нити срцу џевап дати, Врјеме стигло, ружо рана, За страснога милонања!

ије доста! Ја у свем животу ■ Ничег доста искусити не ћу. ЈБуби, драга, ноћ је тако кратка, Љуби, драга, јер иначе клећу. Није доста! Ја ћу много више: — Леле, дико, тише, тише, тише! На бујици, што се живот зове, Ја сам давно без крме и једра. Све нек прође! Сагледаћу и крај Ненатмурен, миран, лица ведра, Ал' ћу живит' док младост мирише: — Леле. дико, тише, тише, тише! Не куни ме! Та ја и сам знадем Да ћу презрет' све, што радост зове, Страсг кроз живот, младост и крв врелу Па и тебе, најслађе ми снове Ал' касније, када све битише. — Леле, дико, тише, тише, тише!... ВсЛАД. 1\ОРОВИЦ

Диетићи

( цес )\ ле у црози. прНЧКДе, имрресије)

И.

)\ м а ј л и ј е (из туђгг низа) С1

[справке су сад на реду, За то једну дајем и ја; Реч о злату сада гласи: „Није варак све што сија!" 011 Онај брак је срећа И најленша јава: Где је жена срце А домаћин глава. СШ 0 човеку не прееуђуј Чим га видиш, чим се јави: Таласи су на површју А тта дну је бисер прави. -

С1У Између наде и успомена Живот се креће стара и млада: Млад гледа нади слободне путе, А стар се сећа негдашњих нада. оу Једна је само у овом свету Крај које жена не може стати; Она је боља и много випга Од сваке жене, — име јој мати. СУ1 Ако зажелига да познаш себе Погледај друге (а ми то знамо!); Ако л' зажелиш да познага друге У своје срце погледај само! СУИ Нестало би многог јада, Синуло би ово.ј тами: